"Њујорк тајмс": Сукоб у Украјини открио све проблеме европских "бонсаи армија"

Готово месец дана након што су Берлин и европски савезници донели одлуку о слању тенкова немачке производње "леопард" у Украјину, западни савезници се не откривају када ће, и да ли ће уопште ти тенкови бити испоручени.

Поједине државе откриле су да тенкови у њиховим војним складиштима заправо не раде или немају неопходне резервне делове, европски лидери су наишли на отпор у сопственим оружаним снагама, док су поједине војске морале да врате пензионисане војне инструкторе како би они обучили Украјинце да рукују старијим моделима "леопард" тенкова, пише "Њујорк тајмс".

Испорука тенкова Украјини избацила је на површину проблем који су европске земље годинама игнорисале: верујући да рат већих размера у Европи није могућ, оне нису инвестирале довољно у одражавање и обнову сопствених оружаних снага.

Проблеми са недостатком наоружања постојали су и у ранијим фазама сукоба у Украјини, што се видело током слања наоружања и муниције. Они су, ипак, постали посебно очигледни када су Немачка и њени савезници успели да скрпе тек два тенковска батаљона, који укупно чини свега 62 возила.

Многе земље који су до пре само неколико недеља најгласније лобирале за слање "леопарда" у Украјини, сада су почеле да се двоуме. И поред тога што европске државе располажу са око 2.000 "леопарда", оне до сада нису показале спремност да Кијеву пошаљу више од неколико десетина тих тенова.

Немачка је понудила 18 тенкова, Пољска још 14, али након тога бројеви почињу да опадају. Није јасно ни које би земље и на који начин могле да пошаљу замену за тенкове који ће бити уништени или оштећени у борбама.

"Наравно, неке земље су их испоручиле, или су рекле да ће то учинити, али многе то још увек нису", рекао је немачки министар одбране Оскар Писторијус на Минхенској безбедносној конференцији.

"То ме изненађује", додао је он. "Очигледно да постоје неке државе, које нећу сада именовати, а које желе да крију иза Немачке. Оне кажу: ми би волели да их пошаљемо, али није нам допуштено. Али када смо им допустили, нису учинили ништа."

Једна од таквих земаља је Финска, у чијем су се парламенту многи надметали око тога ко ће се гласније заложити за слање "леопарда" у Украјину. Хелсинки је прошле недеље најавио да ће Кијеву послати три возила за чишћене мина, али не и "леопарде", којих Финска има око 200.

И друге нордијске земље које су се залагале за слање "леопарда", попут Шведске, наишле су на неочекиване проблеме: Док су њихови политичари спремни да жртвују своје наоружање у корист Украјине, њихове војске то нису.

Европске земље, које су деценијама уживале у благодетима постхладноратовске "мировне дивиденде", драстично су смањиле своју потрошњу на наоружање, док су на ратове гледали као на "појаве из прошлости". Осиромашене, европске војске покушавају да сачувају оно мало наоружања што им је остало.

У централи НАТО-а, европске војске често називају и "бонсаи армијама", алудирајући на минијатурно украсно јапанско дрвеће.

Годинама уназад, САД су притискале европске државе да повећају потрошњу на одбрану, а након уједињења Крима са остатком Русије 2014. године државе чланице НАТО-а су се обавезале да ће до 2024. године достићи уговорену обавезу трошења два одсто БДП-а на одбрану. То обећање је до данас испунило тек девет од 30 чланица НАТО-а, а чак 13 њих, међу којима је и Немачка, на одбрану троше мање од 1,5 одсто.

Немачка се година уназад истицала као посебно проблематична на том пољу. Извештаји немачког Бундестага откривали су тргично лоше услове у оружаним снагама те државе, попут чињенице да поједини авиони услед неисправности нису могли да лете, док су војници током обуке користили метле уместо пушака. Чак су оклопна возила новије производње "пума" често кварила током војних вежби.

Многе друге европске земље сада увиђају да и оне имају сличне проблеме.

"Трендови широм Европе били само смањење, смањење, смањење (трошкова)", рекао је стручњак за безбедност у Немачком савету са спољне односе Кристијан Мелинг за "Њујорк тајмс". "На крају крајева, многи су мислили као и Немци: рат је теоретска ствар, тако да имамо теоретске тенкове".

Шпанија, која располаже са 108 тенкова "леопард", једна је од првих земаља која је од Немачке тражила дозволу за њихово слање у Украјину. Али они су открили да је велики број њих у јако лошем стању, као и да их је потребно ремонтирати, за шта ће бити потребно неколико месеци.

Шпански премијер Педро Санчез је, након притиска из Берлина, ипак поклекао и рекао да ће његова земља уместо првобитно најављених 6, у Украјину послати "чак" 10 тенкова.

Пољска, која има у најмању руку компликоване односе са Немачком, била је главни заговорник слања "леопарда" Украјини, а у једном тренутку су чак и запретили да би могли да их пошаљу и без дозволе Берлина. Као и Немци, они располажу са око 200 "леопард" тенкова, али су прихватили да пошаљу само 14. Први тенкови су послати на годишњицу почетка Специјалне војне операције 24. фебруара, али обука украјинских војника да њима управљају и даље траје.

Постоји могућност и да би Варшава могла да сачека са слањем тенкова док им не стигну раније наручени јужнокорејски "хјундаи К2", који би требао да замене "леопарде". Пољска је Украјини до сада послала већу количину тенкова Т-72 совјетске производње.

Холандија, Немачка и Белгија покренуле су заједничку иницијативу за реновирање и слање 150 модела тенкова "леопард 1" у Украјину до краја године. Један немачки генерал је, ипак, током обуке украјинске војнике у Немачкој раније ове недеље рекао да су у војсци били приморани да од пензионисаних возача тих тенкова затраже да се врате и помогну у обуци украјинских снага.