Обнова Хиландара дуга 19 година: РТ Балкан открива детаље које нисте знали о уништењу светиње

Прошле су скоро две деценије од великог пожара, када је у пламену нестало више од половине зграда српске царске лавре. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије.

Око 40 људи из свих делова Србије, БиХ, па и Хрватске, у сваком тренутку последњих 19 година ангажовано је на обнови манастира Хиландар који је захватио разорни пожар у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године.

Радови су обимни и компликовани јер обухватају 20 објеката, односно 54 одсто корисне површине манастира, па одмичу споро, али свакодневно напредују и требало би да до краја 2024. године буду завршени.

19 година обнове за овакве радове није много, иако су се сви надали да ипак неће проћи више од десет година.  

Директор Задужбине Светог манастира Хиландар, Миливој Ранђић, за РТ Балкан каже да имају раднике за све грађевинске послове; електричаре, водоинсталатере, зидаре, лимаре, тесаре; али да се на Свету Гору као испомоћ враћају и пензионери Хиландарске задужбине.

"Имамо једног пензионера који нам долази сваке године како би нам помогао на месец, два. Ради потпуно бесплатно, за покој душе свог сина. Долази нам и један Херцеговац, који иако ради за плату, каже да обнови манастира приступа као својој кући", наводи Ранђић и додаје да већину ствари сами реконструишу.

За те потребе имају и столарску радионицу на којој израђују намештај, уче о постављању калдрме, а приморани су и да посећују антикварнице како би набавили специјалну расвету и украсне предмете за опремање чајне кухиње или учионица. 

За економију манастира испомоћ стиже од студената Пољопривредног факултета у Земуну са којима имају сарадњу, пре свега са групе за виноградарство и воћарство.

Хиландар би, према речима Ранђића, требало да засија старим сјајем до 4. децембра наредне године, на славу манастира - Ваведење.

До сада је, како каже, оживело северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира, од конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака, који је сажегао готово до темеља.

Најтужнији губитак

За Миливоја Ранђића, најтужнији је губитак најстаријег антиминса, плаштанице на којој се служи Света литургија која се ставља преко саме Часне трпезе из 14. века. 

"То је најстарији, можда и највреднији предмет који је изгорео, за који имам посебан жал. Изгорело је неколико десетина икона, живописи Светог Саве и Светог Димитрија, фреске из каснијих векова. Ватра је однела и оригинално платно `крунисање цара Душана` Паје Јовановића, које је Хиландару даривао велики Ђорђе Рош. Он је био један од 1300 каплара који су бранили Београд у Првом светском рату, живео је у малом селу надомак Свете Горе у Неа Роди, а умро је на броду на путу ка Хиландару, где је и сахрањен", набројао је наш саговорник неке од заувек изгубљених предмета.

Ове године навршава се 825 година од оснивања манастира Хиландар, највреднијег споменика културе и духовног наслеђа српског народа. Ранђић указује да су људи који су тамо исто братство, као једна породица која постоји 825 година.  

Хиландар су посећивали многи наши владари и политичари, почев од цара Душана 1346. године, краља Александра Обреновића, краља Петра првог Карађорђевића, Слободана Милошевића, Војислава Коштунице, Томислав Николић, а последњи је задужбину за Божић у друштву сина посетио Александар Вучић.

"Председник је био 2021. и ове године. Он је добар гост, а ми добри домаћини. Показао је разумевање, интересовање и подршку. Кад дође председник државе, нама је званично дошла држава Србија. Имамо посебне протоколе, правила и поредак, увек имамо трпезу љубави - агапе, и то је наставак богослужеља. Улази се литијски у трпезарију, где гост прочита исповедање вере и молитву `Оче наш`, она је свечана и прикладна за Свету Гору", објаснио нам је директор Задужбине.