Како се мењала слика жене у популарној култури - од принцезе до хероја и зликовца

Женски ликови у филмовима су увек представљали више ствари - тренутни идеал жене, бунт против одређених стереотипа, приказивање нових и другачијих врста снажних јунакиња...Публика и време у коме филм настаје, често диктира какве ће улоге бити. Различите хероине могу дочаравати бројне изазове, али и постигнућа жена из различитих крајева света и историјских периода.

У многим класичним и култним филмовима, жена је најчешће била само аксесоар за главну (мушку) улогу - алатка за откривање емотивне стране мушкарца, подршка у љубави, а у многим филмовима се смрт женских ликова представља као кључни елемент трагичне прошлости главног јунака, без обзира на жанр.  

За милионе људи "Дизни" принцезе,које су сигурно неке од напопуларнијих филмских јунакиња у историји, представљају неодвојиви део детињства. Снежана, Пепељуга, Ариел и многе друге, су деценијама биле симбол идеалне љубавне приче, у којима је главни циљ јунакиња био удаја за принца. Од тада се појавило неколико новијих верзија принцеза, које имају динамичне особине, занимљиве животне приче и нарав, али се филмови и даље завршавају срећним, романтичним крајем.

Као борба против стереотипа девојаке које "увек чекају мушкарца да их спаси", истовремено се развија карактер фаталне жене: оне нису стидљиве и покорне, већ самоуверене, неустрашиве, амбициозне, користе своју лепоту и сексепил како би оствариле циљеве. Биле су популарне у исто време као и многе принцезе, што је доказивало жељу јавности за неконвенционалним приказом женских ликова. Ипак, најчешће су имале улогу негативаца, јер су се претходно наведене карактеристике асоцирале са превише самопоуздања, а самим тим и моћи.

У протеклих неколико година се "јака" жена представља на интересантан, али скоро парадоксалан начин. Најбољи пример су акциони филмови "Марвел" франшизе, у којима хероине имају посебне моћи и способности, боре се раме уз раме са мушкарцима, а чак су понекада и јаче од њих. Никада не показују слабост и не ослањају се на емоције, а све типично "мужевне" особине, као што су амбиција, физичка и ментална снага и рационално размишљање су изражене. Другим речима, она постаје клише јаког мушкарца у женском телу.

Ипак, многи су и даље сматрали да није потребно одбацити традиционалну женственост како би се приказао снажан лик, а успех филма "Правна плавуша (Legally Blonde)" то и доказује. Филм прати Ел Вудс, коју тумачи Рис Видерспун, кроз њен успон на Харварду. Ел је типична богата плавуше која обожава моду, веома је женствена и весела. Испрва, сви сумњају у њене способности и интелигенцију, али се на крају филма показала као веома способна, вредна и паметна девојка. Кроз радњу филма, Ел никада није одбацила свој лични стил и страст ка моди и розе боји, доказујући да женственост не умањује интелект и снагу.

На одређено време, супер-жена је била освежавајућ обрт клишеа домаћица и принцеза филмске индустрије. Многи су били задовољни концептом свемоћне јунакиње, јер су жене широм света почеле да описују осећај притиска обавеза не само у домаћинству и породици, већ и на послу. Гледање неустрашивих протагонисткиња, увек спремне на борбу, уливало је сигурност и самопоуздање: Ако она може све, могу и ја. Међутим, такав начин размишљања је био повод за развој другачијег екстрема, који је натерао многе да одбаце савремено схватање "јаке жене" на екрану. Веровање да баш свака жена може све, па чак и више од било којег мушкарца, убрзо је проглашено токсичним. Суперхероине се одбацују и тражи се реалистични карактер, са свим својим слабостима, али и врлинама.

Данас се ова слика мења. Многи сматрају да најбољи женски ликови нису отпорни на тугу, бес и неуспех, већ уче из њих. Величају се филмови и медији у којима жене имају више различитих особина, уједно позитивних и негативних, које им помажу да пронађу своје место у свету.

Осим одбијања клишеа и екстрема, нови тип јунакиња, које користе свој лични бес и фрустрације као "гориво", постаје све популарнији. Савремени филмови хорор жанра, попут "Перл" од прошле године, представљају добар пример "женског беса" на великом екрану. Главна јунакиња се уједно може описати и као главни зликовац, али управо тај контраст особина је филму донео успех. Уместо тражење мотивације за испуњавање улоге супер-жене, публика тражи валидацију и саосећање за проблеме и друштвена ограничења са којима се многе жене суочавају. Из валидације и приказивања неправде између полова се развија другачија врста женске снаге, са већом дубином, за разлику од оне коју акциони хероји имају од самог почетка.

Филмска индустрија се мења заједно са временом, а женске јунакиње добијају много више пажње него икада. Савршен пример је овогодишњи добитник чак седам Оскара, филм "Све у исто време", који је хваљен за представљање изазова мајки, али и многих жена широм света.