Да ли ће Русија поново ангажовати своје прослављене женске тенковске посаде?

Док се Европа припрема да пошаље главне борбене тенкове кијевском режиму, а Украјина журно пролази кроз обуку на немачким тенковима "леопард 2", британским "челенџер 2" и америчким "абрамс", Русија би могла да "убрза" како би окончала своју Специјалну војну операцију (СВО).

Након величанствене руске историје из Другог светског рата, где је познато да је Русија имала своју женску посаду на тенковима, поставља се питање да ли ће можда поновити историју и ангажовати своје прослављене женске тенковске посаде.

Русија већ дуго слави своје ратне хероје из Другог светског рата, будући да овај садашњи рат у Украјини пореди са "Великим отаџбинским ратом" због присуства неонацистичких група.

Бројни светски аналитичари оцењују да је намера Запада да се суочи са Русијом прокси ратом добила идеолошку боју.

Руски лидери и велики део јавности представљају ово као сукоб између "сатанистичког либерализма" који промовише "неприродне ЛГБТ и анти-породичне идеје" које "кваре традиционални живот и хуманизам" које заступа руско православно хришћанство.

Запад ће вероватно критиковати "родну пристрасност" Русије

Поређења се вероватно праве на основу тога која је земља више родно конзервативна и патријархална на основу броја жена бораца које распоређује или која се држава боље односи према својим ветеранима. Питања бивших бораца су дуго била болна тачка у САД, са многим инвалидима и психичко оболелим војницима који се боре са економским и здравственим потешкоћама.

Док се борбе настављају у Бахмуту (Артјомовску), Европа и САД су се обавезале да ће повећати производњу муниције како би одговориле гладној Украјини са најмање 11.000 метака дневно, јер је западним фабрикама потребно месец дана да произведу ту количину муниције. 

Да ли ће Русија поновити историју тако што ће своје женске тенкисте ставити у службу, такође, ће вероватно утицати на друштвено-политичке критике западних посматрача.

Познате руске женске тенковске посаде из Другог светског рата

У совјетској армији током Другог светског рата борило се више од 800.000 жена, а само неколико десетина припадница слабијег пола било је ангажовано у јединицама совјетске тенковске армаде. Тенкистима је у сваком погледу било тешко, а жене тенкисти су имале додатну потешкоћу која се огледала у неповерењу сабораца мушког пола.

Није било нимало лако служити у тенковским јединицама током Другог светског рата. За разлику од посада садашњих тенкова, у оно време су тенкисти трпели велико физичко оптерећење, а за управљање тенком била је потребна велика концентрација. То је било тешко чак и мушкарцима, тако да је и сама идеја да жена управља тенком изгледала потпуно апсурдно.

И поред свега, поједине жене су успеле да се изборе са предрасудама, савладају све препреке (у буквалном смислу) и стекну право да се равноправно боре на фронту са мушким тенковским посадама. Многе тенкисткиње су награђене звањем Хероја Совјетског Савеза и другим високим признањима.

Марија Октјабрскаја, Јекатерина Петљук, Александра Самушенко су само од неких познатих руских женских имена из Другогсветског рата које су се лавовски бориле. Све три су добитнице признања Хероја Совјетског Савеза које су оствариле након запажених подвига са својим тенковима Т-34 и Т-60.

Када јој је муж погинуо у борби на почетку Великог отаџбинског рата, телефонисткиња Марија Октјабрскаја одлучила је да се пријави у армију као добровољац и освети мужа. Међутим, у војном одсеку је одбијена јер није била довољно млада (36 година) и имала је проблема са здрављем.

Она ипак није одустала. Продала је све што је имала како би приложила новац за прављење тенка Т-34, па је чак лично Стаљину написала писмо са молбом да јој се омогући учешће у рату у посади тенка који је спонзорисала. Стаљин је неочекивано испунио њену молбу.

Тако је у октобру 1943. после петомесечне обуке, Октјабрскаја примљена у совјетску армију као тенкиста, у посади тенка који је на њену молбу добио назив "Ратна другарица". Тако је она постала прва жена за управљачем совјетског тенка.

Јекатерина Петљук је целог живота маштала да постане пилот, а када је избио рат одлучила је да буде тенкиста.

"У тенку ћу далеко брже протерати Немце", говорила је.

Петљук је била члан посаде лаког тенка Т-60 "Маљутка" ("Малени"), направљеног од прилога који су скупила деца из сибирског града Омска. Касније је тај тенк постао веома познат.

Она је додавала муницију и износила рањенике са бојног поља, али је учествовала и у борбама. У борбама за Стаљинград и у Украјини убила је велики број нацистичких војника, те уништила многе утврђене положаје и оклопна возила.

Официр за везу Александра Самушенко била је још један легендарни тенкиста, једини заменик команданта тенковског батаљона. Са својих деветнаест година, када је избио рат, учествовала је у акцијама на неколико фронтова. Три пута је била рањена и два пута је морала да напусти свој запаљени тенк.

У Курској бици њен тенк је наишао на три немачка "тигра". И поред легендарне брзине и маневарских могућности Т-34 се није није могао носити са немачким чудовиштима, а када се посада успаничила, Александра их је умирила хладнокрвним и одлучним гласом рекавши: "Нема назад!"

Први "Тигар" је одмах избачен из строја. Затим је уследила вишечасовна борба са друга два тенка, после чега је совјетски Т-34 успешно напустио бојно поље. Нажалост, Александра Самушенко није дочекала крај рата. Погинула је на северозападу Пољске, само 70 километара од Берлина.

Израел и Кина су још две земље које су или операционализовале женске тенковске посаде или их обучавају. Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су у октобру 2022. објавиле успех пилот програма за чету тенкова у којој су само жене, који је почео 2020.