"Политико": Зашто је тешко рећи "збогом" Русији и Кини

Стотине компанија најавило је да напушта Русију због Специјалне војне операције у Украјини, али многима од њих није тако лако да кажу "збогом", па остају у тој земљи, а готово иста ситуација дешава се и у Кини чија је трговина са САД упркос односима двеју земаља, забележила нове рекорде, примећује виша сарадница на Америчком институту за предузетништво Елизабет Брав, која закључује да је "суштина да је компанијама изузетно тешко да се повуку из земаља — посебно из оних које су непријатељске, или не желе да их пусте".

Она наводи да су у децембру професори трговине и бизниса Сајмон Ј. Евенет и Николо Пизани открили да је мање од девет одсто од 1.404 компаније Европске уније и Г7 које су и раније биле активне у Русији заправо напустило земљу.

"Као што ми је рекла Лаура Бернс, виши извршни директор глобалног брокера осигурања 'Вилис Тауерс Ватсон', тешко је раскинути. И то и у најбољим временима. Завршавање операција, продаја објеката и комплетирање папирологије довољно је сложено и када предузеће одлучи да напусти пријатељску земљу - али многе компаније које сада покушавају да напусте Русију и Кину не раде на пријатељској територији", наводи Берн.

Ова економисткиња каже да је Кремљ, након што је почео "егзодус Запада" брзо ставио до знања да би могао да заплени имовину компанија које одлазе.

"Компаније у распону од 'Бритиш петролеума' до немачког 'уради сам' ланца 'ОБИ' од тада су испуниле своја обећања о одласку и изгубиле милијарде. А западне компаније које послују у Русији, укључујући и оне које желе да оду, сада морају да стављају своје дивиденде на посебан руски банковни рачун, одакле се новац може исплатити само уз одобрење руске владе. БП извештава да је новац заглављен на таквом рачуну", наводи Брав.

Бернсова јој је, како наводи, рекла да напуштање Русије изазива "пожар" током кога компаније из земље могу да изнесу само мали део прихода.

"Русија изгледа поручује да ако компаније оду, она може да напуни џепове. А сигнализирање да Кремљ може да присвоји имовину се наставља", наводи се у ауторском тексту Елизабет Брав.

Али финансијске главобоље су само једна компликација, а друга је, како се додаје, проналажење купца, па је тако извршни директор дуванског гиганта "Филип Морис" Јацек Олчак, прошлог месеца рекао да, иако је водио разговоре са три озбиљна потенцијална купца у Русији, "преговори су заустављени, јер нико не зна како можемо да учинимо да то функционише".

"Када кажем да одлазим, или не одлазим, то је потпуно ирелевантно, јер сам покушао прошле године да одем, а реалност је да сам заглавио у целој овој ствари", додао је он.

Због овога не изненађује што компаније које размишљају о исељењу из Кине помно проучавају како пролазе фирме које одлазе из Русије. И многи, наводи економисткиња, већ знају како то желе да ураде: не тако што ће одмах затворити производњу у Кини јер губици би били превелики - већ премештањем неких операција у друге земље.

Тако је у децембру је "Епл" најавио да ће почети да користи чипове које је направио његов тајвански добављач ТСМЦ у фабрици која ће се изградити у Аризони. А и "Епл" и "Самсунг" такође селе производњу неких својих таблета и паметних телефона из Кине у Вијетнам и Индију.

"Али премештање чак и релативно једноставних фабрика, рецимо фабрика одеће, изузетно је компликовано, јер укључује не само рад фабрике већ и прилагођавање сложених ланаца снабдевања. Замислите да своју породицу са неколико деце школског узраста преселите у нову кућу у новој земљи, помножите то са хиљаду и добићете идеју како то изгледа. А померање производње софистициране технологије је још хиљаду пута сложеније. То значи да ће излазак из Кине потрајати. А ово кашњење значи да ће трговинске статистике између Кине и САД, као и Кине и других западних земаља наставити да сликају ружичасту слику чак и када је ситуација на терену све само не таква", илуструје Брав.

Пекинг би, како она каже, могао да се угледа на Москву и покуша да спречи или одложи одлазак компанија које жели да задржи.

"Западне компаније су покретале напредак Кине, и ако би одређене компаније одлучиле да оду, Пекинг", устврдила је Бернс, а пренела Брав.

Пекинг би, како она тврди, између осталог, лако могао да запрети присвајањем имовине или да почне да захтева да се дивиденде пласирају на банковне рачуне са којих се из западних земаља средства не могу повући.