Борељ: У Охриду фокус на Анексу за примену европског споразума

Састанак у Охриду разликоваће се од претходних, јер ће фокус бити на Анексу за примену европског споразума који ће резултирати далекосежном нормализацијом односа "Косова" и Србије, пише високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

У ауторском тексту објављеном на сајту Европске службе за спољне послове, Борељ наводи да ће примена споразума и чињеница да ће састанак бити одржан у региону, у Северној Македонији, довести до нормализације живота људи у региону и отворити пут "Косова" и Србије ка Европској унији. 

"Западни Балкан се разликује од било ког другог региона у непосредном окружењу ЕУ. То је нешто што сам схватио и пре него што сам постао високи представник/потпредседник ЕУ у децембру 2019. године", пише он и додаје да је Западни Балкан "природно постао једна од главних тачака његове пажње", чим је званично преузео дужност високог представника. 

Истиче да већина људи који живе на Балкану не жели да буде заглављена у деведесетим, те да желе да гледају напред, а не уназад, да живе у демократији.

"Жеља да буду чланови наше заједнице вредности није сан и ја подржавам њихове тежње, као и цело руководство Европске уније. Западни Балкан је део Европе, а они свакако нису чип који би Путин користио у својим империјалистичким сновима", сматра Борељ.

Међутим, да би се придружили Европској унији, пише високи представник, Србија и "Косово" морају да нормализују односе.

"Не постоји начин да се то заобиђе. Европска унија је радила свој део посла и дијалог Београда и Приштине је централни део мог мандата. Савет се сагласио са мојим предлогом да се амбасадор Лајчак именује за специјалног представника ЕУ за дијалог и друга регионална питања Западног Балкана, са првим задатком да убрза процес. И то је оно што смо урадили", напомиње Борељ и подсећа да је током 2020. године одржано неколико састанака у Бриселу који су били фокусирани на преговоре о свеобухватном правно обавезујућем споразуму.

Додаје да је било успона и падова, као и да су се пречесто питања која се сматрају малим и техничким показала веома осетљивим и политичким, са потенцијалом да прерасту у насиље.

"Руска агресија на Украјину променила је слику. Дијалог није само о Косову и Србији. То се мора посматрати у актуелном ширем геополитиком контексту, одлучујућем тренутку у европској историји", истиче он.

Уместо да се напредује ка нормализацији односа како би Европа била безбеднија и како би се обезбедила боља будућност за људе у региону, Борељ истиче да су време и енергија апсорбовани решавањем криза, барикадама и претњама насиљем са једним роком за другим у другој половини 2022. години.

"Није било лако смирити ситуацију и избећи потпуни сукоб, али успели смо", додаје он.

Напомиње да је тај "зачарани круг криза на ивици ескалације или чак насиља" морао да престане, те да је на основу тога у септембру 2022. године председнику Србије Александру Вучићу и премијеру привремених институција Аљбину Куртију дат "храбар предлог који би ставио тачку на управљање кризама и, уместо тога, преусмерио пажњу на нормализацију и помирење".

"Током последњег састанка на високом нивоу између оба лидера, који сам сазвао 27. фебруара ове године, сагласили су се да нису потребне даље дискусије о Предлогу ЕУ о путу нормализације односа између Косова и Србије, документу који су подржали свих 27 држава чланица у Европском савету у фебруару. Ово није мали подвиг и реч је о важном кораку напред, али то још није готова ствар", напомиње Борељ.

Истиче да је сада време да се у фокус стави шира слика и да се не дозволи да се "још један прозор могућности затвори пред очима људи у региону, као што се то већ десило неколико пута у новијој историји".

Сада је време, пише Борељ, да се Србија и "Косово" договоре о Анексу за имплементацију који је саставни део споразума и да поделе јасно разумевање о томе како да спроведу своје одредбе.

"ЕУ није обичан бележник нити је страна у дијалогу: ми само остајемо посредник у овом дијалогу. ЕУ је коначни дом за Србију и Косово. Наставићу неуморно да радим на коначном постизању свеобухватног споразума о нормализацији односа који је прихватљив за земље чланице ЕУ, у складу са међународним правом и европском правном тековином, и доприноси регионалној стабилности. Договор који је на столу је важан корак ка том циљу", истиче високи представник Европске уније.

Додаје да "Косово", Србија и цео Западни Балкан треба да покажу храброст и заједничку одговорност за успех процеса придруживања региона Европској унији.

"Задатак лидера је да доведу људе од тамо где јесу до тамо где нису били, рекао је један од мојих искусних колега. Задатак лидера је и да обезбеди квалитет живота који људи желе, додао бих, квалитет живота који доноси чланство у ЕУ", закључује Борељ.