Седам стаљинских небодера - тако сличних, а тако различитих
Иако на први поглед идентични, сви стаљински небодери (или, како их у Русији називају "висотке") разликују се како по изгледу и спратности, тако и по њиховој намени: планиране су и изведене као стамбене, административне и хотелске грађевине. Испрва, Стаљинова идеја била је да грађевина буде осам, али последња, осма, никада није изграђена због изузетне захтевности пројекта и непрестаног одлагања почетка извођења радова.
Главна зграда Московског државног универзитета МГУ
Највиши од свих стаљинских небодера, овај гигант од чак 236 метара, до 1990. године био је највиша зграда у читавој Европи. За изградњу је потрошено око 200 милиона цигала и скоро 45 тона челика, а његов "шпиц" тежак 12 тона, на самом врху украшен је препознатљивом, за совјетска времена, звездом. Са осматрачнице која се налази на 32. спрату отвара се велелепни поглед на Москву, будући да се и сама "стаљинка" налази на узвишеном делу који се назива "Воробјови гори".
Своја врата студентима и предавачима овај "град у граду" отворио је 1. септембра 1953. године: чинило га неколико засебних делова зграде у којима су се налазили различити факултети, лабораторије, библиотеке, амфитеатри и стамбени комплекси за студенте.
Хотел "Лењинградска" - Гинисов рекордер чак два пута
"Најскромнији" од свих стаљинских небодера јесте зграда у којој се налази хотел "Лењинградска" који је у совјетска времена био један од најбољих и најлепших хотела Москве. За ову титулу заслужан је луксузан ентеријер у коме доминирају мермер, кристали и мноштво скулптура, као и мозаици и елементи од кованог гвожђа. Иако најнижа од свих, ова 136 метара висока грађевина која се налази на тргу између три железничке станице, чак два пута нашла се у Гинисовој књизи рекорда - као најдужа зграда на свету (током њене изградње) и као зграда у којој се налази највећи бронзани лустер у историји, а његова висина износила је чак 15,5 метара. Данас овај хотел са 273 простране смештајне јединице припада ланцу реномираних "Хилтон" хотела, а обилазак је омогућен чак и онима који нису гости хотела.
Хотел "Украјина" - најраскошнији од свих стаљинских небодера
Друга по висини "стаљинка" са својих 198 метара висине, чија се изградња окончала 1957. године, од самог почетка била је предвиђена да буде хотел, и то не било какав - већ највиши у Европи. На предлог генералног секретара Никите Хрушчова, здање је понело назив хотел "Украјина". Ова "стаљинка" најраскошнија је од свих: богат ентеријер, мноштво бронзаних скулптура и оригиналних уметничких дела познатих сликара красе ово здање које је и данас један од најлепших московских хотела који припада "Радисон" ланцу.
"Стаљинка" на Котељническом кеју - најближа Кремљу
Идеја пројектаната била је да ова 176 метара висока "стаљинка" буде дом за сва истакнута лица Русије - научнике, глумце, сликаре и политичаре, а заинтересованих за куповину некретнине баш у овој згради и тада, а и сада има на претек, ипак је ова "стаљинка" на једној од најпрестижнијих локација у Москви. Броји 700 станова распоређених на 26 спратова, а осим станова у њој се налазе и биоскоп "Илузион", као и стан-музеј чувене совјетске балерине Галине Уланове. Зграда је саграђена у непосредној близини Успенског моста и ушћа река Јауза и Москва, а од Кремља је дели свега километар и по.
Министарство иностраних послова - једина "стаљинка" која нема звезду на врху
Одлика свих стаљинских небодера су совјетске петокраке звезде, али ова "стаљинка" висока 172 метра једина је која се истиче њеним одсуством. Испрва је и "шпиц" на њеном врху био под знаком питања, али се у процесу изградње Стаљину није допадало да зграда нема препознатљив изглед, те је наредио да се обавезно дода, иако би оваква конструкција била невероватно тешка за постављање и додатно би оптерећивала последње спратове зграде. Инжењери су на крају ипак успели да на грађевину додају и шпиц, али су морали да се одрекну петокраке - овакав компромис је Стаљина задовољио. Још једна специфичност ове зграде је и грб СССР који се на њој налази, а чија је површина невероватних 144 квадратна метра.
Дом авијатора - главна звезда совјетских филмова
Стаљински небодер на Кудринском тргу у народу су често називали Домом авијатора, а ова 156 метара висока "стаљинка" била је пројектована као стамбена зграда са 450 раскошних станова који доста подсећају на београдске салонце. Станови у овој згради нису били за широке народне масе, већ су се додељивали совјетској елити - партијским функционерима, филмским глумцима, космонаутима, истакнутим инжењерима и авијатичарима, по коме је у народу и добио име, а станари су могли недељама, па чак и месецима да не напуштају зграду, будући да се у њој налазило све што им је могло бити потребно: продавнице, биоскоп, апотеке, фризери. Испод зграде налазило се и склониште, које је по потреби могло да прими све њене станаре.
Иначе, ова "стаљинка" била је и звезда бројних домаћих филмова, а један од најпознатијих је "Москва сузама не верује".
Небодер код Црвене капије - стамбено-пословна зграда са метроом
На највишој тачки Садовог прстена налази се и последња, 138 метара висока "стаљинка" која је осмишљена да буде спој стамбеног и пословног комплекса, а због своје локације визуелно делује више и масивније. У овој двадесет четвороспратници налазили су се Министарство транспортне машиноградње, Московска међубанкарска валутна берза, корпорација "Трансстрој" и бројни синдикати. Занимљиво је да се у приземљу ове зграде налази улаз у московски метро, који подсећа на улаз у музеј.
