Парадокс избора - страх од доношења погрешне одлуке

Колико пута сте се покајали због одлука које сте направили? 

Како би показали колико је тешко изабрати када имамо много понуда пред нама, 2001. године су спроведена два експеримента у супермаркету. У првом је изложено 24 различитих врста џемова, а у другом експерименту само 6. Оба експеримента нудила су купцима да пробају производе, а цена свих џемова је била повољна. Први екперимент је привукао 60 посто купаца, а само 3 посто је купило неки од џемова. Други експеримент је привукао 40 посто купаца, а чак 30 посто њих је купило џем. Психолози сматрају да већина људи велики избор види као позитивну ствар, али кад он прелази одређени броj, доводи до парализе у одлукама и умора код онога који би требало да донесе одлуку. 

Парадокс избора је феномен који се односи на идеју да превише опција може довести до смањеног задовољства и повећане анксиозности у бирању. Ово се може видети у свакодневним искуствима као што је куповина намирница, где се особа може осећати преплављено мноштвом алтернатива за једну категорију производа, на пример јогурт или шампон. Парадокс избора може довести до одуговлачења и смањења укупног задовољства изабраним.

Овај феномен, описао је 2004. године Бари Шварц у својој књизи "Парадокс избора". Шварц говори да у савременом друштву са превише избора, они могу допринети појави депресивности. Такође сматра да превише варијанти истог производа, доводи до:

• Спутаности, а не слободе, јер људи више не желе да не доносе одлуке, посебно ако су у питању компликовани избори међу сличним производима
• Мањег задовољства одлукама које доносимо, односно жаљење због оних које смо донели
• Нереалистичних очекивања
• Самооптуживања - када очекивања не задовоље постављене критеријуме (који су често нереални)

Парадокс избора може се пронаћи и у онлајн дејтингу. У прошлости су се људи венчавали особама које су упознавали у блиској околини, док сада постоји много потенцијалних партнера. Иако делује да толики број људи и њихова доступност у онлајн свету може помоћи у проналаску идеалног партнера, доказано је да се бољи избори ипак доносе када имамо мање опција испред нас. У овом случају, људи лакше промисле које су добре а које лоше стране, па се након овакве одлуке осећају задовољно. Са друге стране, када постоји много алтернатива, постаје теже открити који је избор најбољи, јер што их је више, то је већа могућност да након одлуке зажалимо. Имајући више солуција пред собом, јавља се потреба да се више упоређује, па атрактивност онога што није изабрано унижава осећај задовољства. Превише избора доводи до тога да се често након "вагања" не изабере ништа, односно до потпуног одустанка.

Да би се ово превазишло, корисно је поставити јасне критеријуме за доношење одлука, ограничити број опција међу којима ће се бирати и потражити мишљења других (особа од поверења). Једна од добрих техника је метода елиминације - када одмах знамо шта сигурно нећемо изабрати, па то можемо одмах отписати као могућност. Некада, сматрају психолози, није лоше замислити да ли ће нам се изабрано свиђати у будућности.