"Хина" лутке - заштитнице девојчица у Јапану

"Хина мацури" (хина - лутка, мацури - фестивал) је фестивал који се слави нешто више од хиљаду година у Јапану. Верује се да је традиција настала по узору на кинески фестивал лутака, на коме се бројне лутке стављају у бродиће и пуштају низ воду, како би однеле лошу срећу.

Симболика лутака се почела повезивати и са аристократском децом, која су се увек играла са специјално направљеним луткицама и била нераздвојна од њих. Због јаке везе између детета и ове играчке, кроз неколико година становници Јапана су развили традицију пуштања лутака низ реку трећег дана у трећем месецу сваке године. Убрзо је скоро свако домаћинство имало своје лутке. Породице су их већином саме израђивале, док су аристократски кругови тражили уникатне наруџбине од занатских мајстора.

Временом су се обичаји мењали и уместо пуштања низ реку, многи су одлучили да је боље да лутке "чувају" мале девојчице у домовима, како би упијале негативну енергију и лошу срећу око њих. Данас се хине могу пронаћи у стакленим кутијама, на полицама или на улазу у кућу и више се не користе у дечијој игри.

Раније би се брзо склањале након фестивала, јер се веровало да је њихов посао "готов" и да, ако би остајале дуже него што је потребно, девојчице у породици не би имале среће у браку када одрасту. Ипак, у модерном добу, многи их остављају изложене до краја марта. Иста лутка се може користити кроз различите генерације, поготово ако је скупоцена и квалитетна.

Пред фестивал, али и током дана слављења, девојчице се окупљају са пријатељицама. Заједно деле различите пиринчане посластице, воће, супу од шкољки (две стране оклопа шкољке префстављају спојени пар).

Традиционална поставка за лутке има седам платформи, најчешће обмотане црвеним текстилом. На првој, највишој, налазе се лутке које се називају царом и царицом или принцом и принцезом. Толико су важне да се без њих поставка не може назвати хина сетом. На следећој платфрми су три слуге, које раде за горе постављен пар. Свака од слуга носи свој елемент: послужавник, боцу алкохола (саке) и кутлачу.

На трећој поставци стоји пет музичара и свако од њих свира другачији инструмент. Испод њих, постављена су два стражара, један млађи и један старији мушкарац. Могу бити представљени као самураји или министри. На петој платформи се поставља још три слуге које обављају остале кућне послове. Често држе метле или крпе, а не неким приказима имају самурајску опрему (иако се и даље називају слугама).

Последње две платформе се додају како би се попунио простор и добио срећни број седам, а на њима могу бити мале фигурице које подсећају на кућне или традиционалне предмете (инструменти, посуде за чај) или намештај. Данас поставка може имати велики број нивоа, али је најважније да постоје цар и царица на врху.

Изглед може бити разноврстан - од папирних луткица до великих, дрвених лутака које носе скупоцене материјале и имају детаљно осликана лица. Царске породице су често имале специјално креиране дворске лутке, које су се користиле генерацијама. Данас, многе породице годинама постепено улажу у лутке и додају им нове детаље или одећу.

Вишак материјала који је искоришћен за лутке се користи за цуруши-бина (висеће) луткице, које породице каче на рубове ограда, врата или кровова. Могу бити различитих облика и најчешће се користила свила, како би се скупоцени текстил максимално искористио. Осим луткица, од њега се праве различити цветови као декорације.