Магазин

Хохлома - како је "златно", ручно осликано посуђе покорило свет

"Био једном један сељак, који је гладну жар-птицу нахранио. Да би му се некако захвалила, претворила је његову чинију у златну, и тако је настала хохлома", каже легенда везана за овај занат. Захваљујући тој жар птици, данас се у сваком руском дому у креденцу могу пронаћи дрвене кашике, чиније или кутијице за накит, које представљају дар који се са генерације на генерацију преноси кроз руске породице.
Хохлома - како је "златно", ручно осликано посуђе покорило свет© canva/eAlisa

Жостово, гжељ и хохлома - најпознатији су и свуда у свету препознатљиви мотиви који непогрешиво асоцирају на Русију и говоре о значају уметности која се вековима негују у овој земљи спајајући традиције, особености народа и културе. Шта је то хохлома, како је настала и које се легенде за њен настанак везују? 

Овај три века стари занат назив је добио по месту Хохлома у Нижегородској области, на коме су сељаци из околних села продавали своје ручно рађене чиније, кутијице за накит и кашике украшене цветним мотивима у јарким, ватреним бојама. Како је хохлома настала данас се са сигурношћу не зна, а познаваоци уметности и историје подељени су у два табора: они који верују да су занат осликавања златом у Нижегородску област донели иконописци када су бежали од прогона, и они други, који верују да је осликавање посуђа настало и пре доласка иконописаца: сељани из околних места осликавали су посуђе оловним прашком, а касније је техника усравршавана све до "златне" хохломе.

Године су пролазиле, а све више људи земљорадњу и сточарство мењало је на осликавање, у коме је лежала добра зарада, и све више и више препродаваца долазило је на базар у Хохлому, не би ли у друге градове донели до тада невиђено посуђе. Велика потражња значила је само једно - брже осликавање и мањи квалитет, да би се постигли захтеви наручиоца. Како би се пропадање заната спречило 1913. године основана је Инструкторска школа у Семјонову, а још три године касније и школа уметничке обраде дрвета. Оснивањем ових институција занат је сачуван и унапређен.

Нова совјетска власт школу је подржала, а уметници који су у њој радили и калили занат, добили су потпуну слободу да све своје уметничке замисли пренесу на дрво, које би се касније продавало у иностранству. Будући да је потражња за специфичним "руским стилом" одувек била на завидном нивоу, посла за уметнике било је "преко главе." Година 1934. за хохлому била је пресудна - у Русији се отворио први музеј занатских уметнина, који је уметност осликавања техником хохлома винуо у небеса, све док није почео рат, у коме су многи мушкарци изгубили животе. Тада је фабрика дошла у женске руке означавајући нову епоху хохломе, а мотиви постали сложенији и префињенији.

Осамдесете и деведесете године прошлог века хохлому изнова дижу у висине, а радови руских уметника крећу на "пут око света" у освајање свих међународних изложби: Монтреал, Осака, Париз, Москва, где све нису били ручно осликани предмети у злату, руска хохлома покорила је свет. Када се пронео глас о руској хохломи, продаја кренула широм света - од Западне Европе, преко Азије, Индије, па све до Аустралије и Америке, сви су желели да виде чудо и понос руске уметности.

Данас је хохлома један од заштитних руских знакова који се налази на бројним сувенирима које туристи доносе са пропутовања. Када бисте прошли на пример Арбатом (главном пешачком улицом Москве, попут Кнез Михајлове улице у Београду), нема те радњице или сувенирнице која не би имала сувенире украшене хохломом.

image