Свет

Студија Пентагона показала: Амерички војни пилоти све више оболевају од рака

Пентагон је упозорио да ће стварни број случајева рака вероватно бити још већи због празнина у подацима
Студија Пентагона показала:  Амерички војни пилоти све више оболевају од рака© tanjug/Betty Seaman via AP

Студија Пентагона је открила високу стопу рака међу војним пилотима и први пут показала да оболевају и земаљске посаде које точе гориво, одржавају и лансирају те летелице, објавио је Асошиејтед прес.

Податке о болестима дуго су тражили пензионисани војни авијатичари који су годинама указивали на велики број чланова ваздушне и земаљске посаде за које су знали да имају рак. Речено им је да су раније војне студије откриле да нису изложени већем ризику у односу на општу популацију САД.

У својој једногодишњој студији о скоро 900.000 припадника службе који су летели или радили на војним авионима између 1992. и 2017. године, Пентагон је открио да чланови посаде имају 87 одсто већу стопу меланома и 39% одсто већу стопу рака штитасте жлезде, док су мушкарци имали 16 одсто већу стопа рака простате, а жене 16 одсто већу стопу рака дојке. Све у свему, авионске посаде су имале 24 одсто већу стопу рака свих врста.

Студија је показала да су земаљске посаде имале 19 одсто већу стопу рака мозга и нервног система, 15 одсто већу стопу рака штитне жлезде и 9 одсто већу стопу рака бубрега или бубрега, док су жене имале 7 одсто већу стопу рака дојке. Укупна стопа карцинома свих врста била је 3 одсто већа.

Као добру вест, АП наводи то што су земаљске и ваздушне посаде имале далеко ниже стопе рака плућа, а ваздухопловне посаде су такође имале ниже стопе рака бешике и дебелог црева.

Подаци су упоређивали здравствено стање припадника службе и опште популације САД након прилагођавања старости, пола и расе.

Пентагон је саопштио да је нова студија једна од највећих и најсвеобухватнијих до сада. Ранија студија је посматрала само пилоте ваздухопловства и открила неке веће стопе рака, док је ова проучавала све службе и посаде у ваздуху и на копну.

Пентагон је упозорио да ће стварни број случајева рака вероватно бити још већи због недостатка података.

"Студија доказује да је прошло време да лидери и креатори политике пређу са скептицизма на веровање и активну помоћ", рекао је пензионисани пуковник ваздухопловних снага Винс Алказар, члан Удружења ловачких пилота "Ред Ривер Вали", које је тражило од Пентагона и Конгреса помоћ. 

Студију је захтевао Конгрес у закону о одбрани из 2021. Сада, пошто су утврђене веће стопе, Пентагон мора да спроведе још већи преглед како би покушао да схвати зашто посаде оболевају.

Изоловање потенцијалних узрока је тешко, а Пентагон је пажљиво приметио да ова студија не имплицира да војна служба у ваздухопловној или земаљској посади изазива рак, јер постоји више потенцијалних збуњујућих фактора који се не могу контролисати у овој анализи, као што су породичне историје, пушење или употреба алкохола.

Али ваздухопловне посаде су дуго тражиле од Пентагона да пажљиво погледа неке од фактора животне средине којима су изложени, као што су млазно гориво и растварачи који се користе за чишћење и одржавање делова млазњака, сензора и њихових извора енергије у носним конусима авиона, и масивни радарски системи на палубама бродова на које слећу.

Пентагон је признао да је студија имала празнине које су вероватно довеле до недовољног броја случајева рака.

База података војног здравственог система коришћена у студији није имала поуздане податке о раку све до 1990. године, тако да можда није укључивала пилоте који су летели млазњацима ране генерације у претходним деценијама.

Студија такође није укључивала податке о раку из Одељења за борачка питања или државних регистара рака, што значи да није обухватила случајеве бивших чланова посаде који су се разболели након што су напустили војни медицински систем.

"Важно је напоменути да су се резултати студије можда разликовали да су били укључени додатни старији бивши припадници војске", наводи се у студији, преноси АП.

Да би то поправио, Пентагон ће сада повући податке из тих регистара како би их додао укупном броју, наводи се у студији.

Друга фаза студије ће покушати да изолује узроке. Предлог закона из 2021. захтева од Министарства одбране не само да идентификује„канцерогене токсиканте или опасне материјале повезане са војним летовима, већ и да одреди тип авиона и локације на којима су служиле дијагностиковане посаде.

Експериментални полигон НАТО-а

Око 20.000 - 22.000 људи у Србији умре годишње од рака, према званичном регистру.

Велики део тих бројки је последица НАТО бомбардовања, упозорила је више пута министарка здравља Даница Грујичић и подсетила да је организација УН за екологију још 1999. говорила о регионалној еколошкој катастрофи, као последици бомбардовања.

"Када погледате агресивност и морталитет тумора, ми, Мађари и Хрвати се смењујемо у броју умрлих од малигних болести. Тумори су постали агресивнији и непредвидљивији, нешто се десило. Тадашњи метеоролошки услови су произвели да се загађење шири на друге земље."

Наглашава да током НАТО агресије није вођен само нуклеарни рат, већ и хемијски.

"Мислим да је то урађено намерно, били смо експериментални полигон, као Вијетнам. Проблем ове државе је што то није никада систематски испитано. Радници који су рашчишћавали предајник РТС-а код Врања, сви су оболели од канцера, само је један још увек жив, седморо их је умрло. Сви радници из ЕПС-а који су скидали влакна из графитних бомби које су изузетно канцерогене да би ми имали струју сутрадан, сви су помрли, углавном од леукемије. То би сада све морали пешке да доказујете, јер 1999. није било воље."

image