Економија

Потрес на банкарском тржишту изазива страх да строжа правила неће бити довољна

Пропаст банака изазива панику и неповерење у здравље банкарског сектора који су се, после краха "Креди Свис", брзо проширили Европом
Потрес на банкарском тржишту изазива страх да строжа правила неће бити довољнаwww.globallookpress.com © Pavlo Gonchar

Глобалне власти провеле су више од деценије реформишући банкарски сектор након финансијске кризе из 2008. године, коју су финансирали порески обвезници, преноси "Политико".

Строжа правила приморала су банке да држе много веће резерве и много више готовине при руци. Ниједан зајмодавац није требало да буде "превелик да би пропао". Али то се ипак догодило, са пропашћу "Силикон вели бенк" (СВБ) и "Креди Свис".

"Ако погледате бројке, то је мали проблем за банкарство. Ипак, ако погледате последице, то је огромно", рекао је Тјери Филипона, главни економиста невладине организације "Фајненс воч". "То показује да тржиште сматра да важећа правила нису довољна да се изборе са банкарском нестабилношћу."

За сада се чини да хаос од протекле седмице у Европи јењава. Али, паника показује колико брзо поверење може да испари, као и да би повећање каматних стопа централних банака могло да доведе до губитака који се брзо шире по целом финансијском систему.

То је велики проблем. Тржишта су и раније рушила владе. Најновија банкарска жртва, "Креди Свис", имао је чак и боље резултате него што су то захтевали прописи.

Поверење под знаком питања

"Тржишта су одбила да поверују", рекао је Себастијан Мак, сарадник за политику европских финансијских тржишта у "Жак Делор центру", са седиштем у Берлину.

Упркос годинама реформи, поверење у правила је сада поново под знаком питања.

"Јасно је да су америчке, па чак и швајцарске власти користиле јавни новац како би спасавале банке", сматра Јонас Фернандез, шпански посланик из редова социјалиста.

Иако владе нису директно убризгавале готовину, оне су давале гаранције, а то се коси са основном претпоставком - да би зајмодавци требало да пропадају на уредан начин, а не да користе новац из јавне касе.

"Чак су и мале банке постале превелике да би пропале, што је невероватно", рекао је Филипона из "Фајненс воча", додајући: "Помало је депресивно да се након 12 година ствари враћају на почетак."

То је класичан пример како слабости у једном делу финансијског система могу заразити други. Неуспех СВБ изазвао је панику на тржишту и неповерење у здравље банкарског сектора.

Тај страх се брзо проширио Европом, упркос уверавањима политичара да је све у реду. Зараза је срушила чак и 167-годишњу "Кредит Свис". У сценама које језиво подсећају на 2008. годину, констатује "Политико", швајцарске власти су на брзину смислиле план за преузимање "Кредит Свис" како би спречиле нове потресе.

"Видео сам и друге банкарске кризе. Ово није потпуна криза, у којој владе спасавају банке по сваку цену", рекао је један дипломата ЕУ под условом да остане анониман.

Систем је крхк

Надзорни органи ЕУ у понедељак поново су потврдили да се режим ЕУ за банке које пропадају није променио, у покушају да смире страхове инвеститора због одлуке Швајцарске да прераспореди губитке у колапсу "Креди Свис".

Брисел је сада под знатно већим притиском да изнесе свој план за пропале банке средње величине.

"Европска комисија мора да изнесе своје предлоге што је пре могуће", изјавио је Фернандез.

ЕУ је била на корак од разводњавања глобалних банкарских стандарда, а према Фернандезу, који води преговоре о реформама за Европски парламент, она ће морати да постане строжа са мањим зајмодавцима и да постави оштрије захтеве за изложеност банака криптовалутама.

Мек је рекао да је сада потребно преиспитати "мекши приступ ЕУ". Реформе би требало да уведу и строжа правила за обвезнице.

"Систем је крхк и зато треба да променимо међународно договорене стандарде", додао је Мек.

image