Плод ширења демократије – Ирачки хришћани пред истребљењем

Две деценије од америчке инвазије на Ирак, хришћанска заједница у овој земљи бори се за опстанак: број хришћана већ је драматично смањен, њихова имовина предмет је експропријације, планови да провинција у којој живе добије посебан статус годинама су на чекању, нису добили ни обећана места у парламенту, а плаши их и присуство милиција у местима где живе.

Једна од најстаријих хришћанских заједница, хришћани у Ираку, пре свега они окупљени око Халдејске католичке цркве, Асирске цркве истока, православне сиријске цркве имају древне корене у долини Ниниве на северу Ирака, али су ратни сукоби учинили ове верске мањине изузетно рањивим.

У време режима Садама Хусеина хришћани су уживали висок ниво заштите и равноправан положај у односу на муслимане. Бројни међу њима били су на високим положајима у власти, попут – Тарика Азиза, који је био потпредседник владе и министар спољних послова, дефакто други човек Ирака. После инвазије 2003. године њихов број опао је за чак 80 одсто: са око 1,5 милиона хришћана на свега 250.000, мање од један одсто популације.

Ситуација је почела да се погоршава после америчке војне интервенције у Ираку, али је постала несносна када је ИСИС преузео контролу над оближњим градом Мосулом 2014. године. Тада је десетине хиљада хришћана било је принуђено да напусти места у којима су живели.

Данас постоји забринутост да се ирачки хришћани суочавају са потпуним нестанком, пише "Нешнал" на свом порталу.   

Наводи се процена "Шлама фондације" да данас у Ираку живи свега 141.345 Халдејаца, Асираца и Сиријаца.

Напори да се хришћанска заједница одржи стварањем од долине Ниниве, где данас живе, посебног региона за мањине, за сада нису уродили плодом.

Како се наводи, у решавање овог питања покушао је да се умеша и амерички Конгрес, али без успеха. Извршни директор невладине организације "Захтев за акцију" Стив Ошана сматра да је једини начин да хришћани асирске, сиријске и халдејске цркве остану на Блиском истоку, у колевци својих предака, јесте да Нинива постане њихово уточиште у којем ће имати одређени ниво самоопредељења и само-заштите.

"То значи земљу, независну безбедност и границе у којима постоји одређени ниво управљања. Таква провинција је законска, ирачка влада је чак и формализовала договор о том питању", истиче саговорник "Нешенела".

Процес стварања провинције у којој би живеле и уживале заштиту верске мањине, ирачка влада започела је 2014. године, али је њено формирање обустављено у јуну исте године када је ИСИС заузео Мосул. Уместо региона у којем би били заштићени, око 125.000 хришћана, као и око 200.000 Јазида било је принуђено тада да напусти своје домове.

Неуспешно је било и усвајање Закона о обнови Ниниве, који је предвиђао успостављање самоуправне проивинције у региону где живе хришћани и повратак расељених лица, а који је представљен и америчком Конгресу 2018. године. Како се наводи, усвајању закона противила се Курдистанска демократска странка, закон је стопиран, као и оснивање провинције која би била уточиште за хришћане.

Одређени напредак постигнут је последњих година, констатује се у тексту, део хришћанских избеглица вратио се у своје домове, обновљене су цркве и куће у појединим местима.

Крупни проблеми су, међутим, остали. Ошана указује на жалбе хришћана да им је земља незаконито одузета експропријацијом што је довело до нових егзодуса и јачања неповерења у владу.

Хришћани се, такође, боре да имају своје представнике у парламенту како би бранили своја права. Како се појашњава у тексту, улажу се напори да се измени изборни закон и изменама омогући да за места у парламенту одређена за хришћане могу да гласају само бирачи из хришћанске заједнице.

На претходним изборима, гласачи који не потичу из редова мањина подржали су кандидате за мањинска места у парламенту и тако прегласали оне за које се веровало да ће служити најбољим интересима мањина. На парламентарним изборима 2018. тако су места одређена за хришћане у скупштини освојиле не-хришћанске странке.

Посебан проблем је и присуство милиција за које хришћанска заједница тражи да буду уклоњене из места у којима живе напомињући да се ради о групама које делују ван закона, застрашују хришћане и угрожавају безбедност у њиховим насељима.