Србија и Балкан

Сведочанства из "улице смрти" у Врању: Нема куће без оболелог од рака

Протојереј-ставрофор Стојко Јањић из Бујановца сведочи о томе како је сахрањивао комшије, па је и сам оболео од три врсте карцинома, а Београђанка Лидија Тадић једна је од оних који су ушли у правну битку против НАТО-а, с намером да докаже да је њена болест последица агресије
Сведочанства из "улице смрти" у Врању: Нема куће без оболелог од рака© RT Balkan

У Врању постоји "улица смрти" у којој нема куће без бар једног оболелог или преминулог од канцера. 

У питању је Пржарска улица, смештена тик испод брда Пљачковица, чији је репетитор, током НАТО агресије 1999. године, гађан муницијом са осиромашеним уранијумом. Пандемија рака, потврђују многи стручњаци, директна је последице НАТО бомбардовања, током којег је испаљено 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом.

На комшије из "улице смрти" падала је радиоактивна прашина, а ограђени кратер од бомбе и даље подсећа на агресију. Тај кратер никада није до краја очишћен, што је имало погубан утицај на здравље људи.

Само у једној улици више од 30 породица се бори са канцером, а они су и даље огорчени на агресоре, каже Звонко Стојиљковић за РТ Балкан.

"Истина је, скоро да нема мештанина који је доживео 60. годину живота. Мени је пре шест месеци преминула супруга Слађана (59) од карцинома грлића материце. Последње две године се јако мучила, ишла је на зрачења и операцију, али узалуд", кроз сузе прича Врањанац и додаје да су жене у селу углавном оболеле од рака дојке или грлића материце, попут његове супруге, док мушкарцима најчешће дијагностикују рак плућа и простате.

Снежана Минић са тугом нам каже да је и њена ћерка Светлана оболела и потом умрла од рака грлића материце.

"Пре три године је преминула, имала је 55 година. Не могу више да причам, тешко ми је", кроз сузе је прошапутала  неутешна жена.

Београђанки откривено присуство опасне количине уранијума у крви

НАТО је признао да је оружје са осиромашеним уранијом користио углавном на југу Србије и територији КиМ, а сведочанство Београђанке Ксеније Тадић (45) из Београда још доказује тврдњу стручњака да су ове опасне честице расејане по целом Балкану.

Ксенија је током бомбардовања становала у Бирчаниновој улици у Београду, у неопосредној близини срушеног  Генералштаба, а касније и у близини Југопетроловог складишта у Руској улици, које је такође било мета НАТО агресора. Неколико година касније, 2002. године, открила је да има малигни меланом на леђима.

Након операције, урадила је лабораторијску анализу у клиници у Торину, којом је утврђена узрочно-последична веза бомбардовања осиромашеним уранијумом и оболевања од рака.

"Налазом ми је детектовано присуство 23 тешка метала у крви и 500 пута више уранијума од дозвољеног. После сазнања да сам оболела у 24. години, понела сам се као херој. Убрзо сам родила сина и живот се наставио", каже ова храбра жена за РТ Балкан.

Ксенија је једна од особа које су тужиле НАТО, а тренутно чека рочиште пред Вишим судом у Београду.

"Како тај меланом не би метастазирао, одстрањен ми је део мишића, а након тога су се јавиле друге тегобе. Почео је да ми варира притисак, искривила ми се кичма, имала сам проблеме са вратним пршљеновима... Проглашена сам трајним инвалидом због чега нисам у стању да радим", наставља Ксенија Тадић и додаје да се осећа заборављеном и напуштеном јер је остављена да преживљава са пензијом од 20.000 динара.

Додаје да се нада се да ће се кривица НАТО-а бити доказати пред нашим судом, а она је спремна да правду "гура" до Стразбура.

"Није ми важна материјална сатисфакција, јер здравље нема цену, битно је да се докаже да је НАТО крив!", каже Ксенија.

Свештеник из Бујановца оболео од три врсте карцинома

Већину преминулих од последица НАТО бомбардовања у Бујановцу и Прешеву, сахрањивао је протојереј-ставрофор Стојко Јањић из Бујановца, који је и сам оболео од три различите врсте рака.

"Сваки трећи грађанин коме сам служио парастос оболео је од рака због осиромашеног уранијума. Међу њима је било  и младих и старих, а најчешће су оболевали од карцинома дебелог црева, дојке, простате, коштане сржи, гласних жица...", наводи овај свештеник који због опаке болести једва испушта гласове, сећајући се "како је некада најлепше појао".

Он је од 2006. године оперисао карцином грла, простате и коже, као и срце.

"Уграђена су ми два стента, а та болест је последица стреса, страха и напетости. Није било лако гледати мртве око мене, бити у колони на сахрани а не знати да ли ће НАТО зликовци погодити мост, пут, војску или ће све нас разнети. Најгоре је што много људи умире још увек и што су те бројке све страшније", додаје свештеник Јањић, позивајући народ Србије да се удружи и упути колективну тужбу против НАТО-а.

image