Србија и Балкан

РТ Балкан открива: Како су Албанци постали главни играчи на европском тржишту кокаина

Културне појединости, дуга историја и дубоке везе учиниле су да албански криминалци имају све предуслове да остваре доминантан положај, каже Марко Ницовић за РТ Балкан
РТ Балкан открива: Како су Албанци постали главни играчи на европском тржишту кокаинаGetty © Sandy Huffaker/Getty Images

Албански криминалци су постали главни играчи на европском тржишту кокаина у протеклих десет година, како је то скоро објавила Канцеларија Уједињених нација за борбу против наркотика, зато што имају све предуслове за то, оценио је за РТ Балкан Марко Ницовић, бивши начелник полиције града Београда.

Инхерентна предност Албанаца у криминалном свету је то што припадају затвореној етничкој групи, односно имају чврсте родбинске везе и породичну хијерархију, обичаје који опстају вековима, као и сопствени језик који мало ко ван припадника њихове културе говори - а поврх свега, албански имигранти се могу наћи широм света каже Ницовић, који је такође члан Светске асоцијације шефова полиција, а претходно је служио и као председник Светске асоцијације полицајаца за борбу против дроге.

Ницовић наводи да то значи да је у албанске криминалне организације изузетно тешко продрти, и да то представља проблем не само за Европу, већ и Канаду и Америку.

"Када сам био на последњем конгресу шефова полиције у јануару у Мајамију, било је речи о томе колико је велики проблем убацити полицијске агенте у њихове редове. Породица се држи себе, а посебан језик захтева ангажовање преводилаца за прислушкивање разговора", каже наш саговорник.

Ницовић додаје да је проблем утолико већи што и сам преводилац, уколико се нађе, може бити повезан са криминалцима.

"Увек се нађе неки рођак који то пренесе подземљу", наводи Ницовић.

Корупција, лобирање и везе са појединим западним службама

Ницовић истиче да се у албански етнички лоби улагало дуги низ година, те да он сада криминалцима обезбеђује и политичку и полицијску заштиту, што је, како каже, "додатни проблем за све криминалистичке полиције света".

"Примера ради, ЦИА ствара 'црне фондове' од организовања тих кријумчарских канала. Е сада, ДЕА и ФБИ се боре против тога. Исто у Немачкој, Савезна криминалистичка служба (БКА) се бори против криминала, а БНД се бави политичком организацијом служби и криминала. Тако да они ту имају своју снагу. Они нису као популација бројни, али због свих тих фактора су постали јаки", истиче наш саговорник.

Албанске криминалне групе су у протеклих двадесет година процветале на светској криминалној сцени у толикој мери да "сада друге мафије раде за њих, односно они су на неки начин послодавци другим мафијама", подвлачи Ницовић.

Он наводи да су луке Драч и Валона у Албанији, али и лука Бар у Црној Гори, постале изразито важне за допремање кокаина из Јужне Америке.

"Са друге стране, хероински пут са Средњег Истока, односно Мале Азије, иде ка КиМ, западној Македонији и Албанији, и онда се транспортује по свету", додаје он.

ОВК и тзв. Косово створени су новцем од дроге

Дубока повезаност албанских криминалаца, терориста из ОВК и, затим, једногласног прогласа независности "Косова" постоји веома дуго, истиче Ницовић.

"Када сам био начелник београдске полиције, још '82. године смо имали доказе да је покрет албанских сепаратиста и потом ОВК финансиран дрогом. Сви ти мафијаши су одвијали део профита за покрет Косова, били су чак и у обавези да то чине", наводи Ницовић.

Наш саговорник указује да су се те везе могле уочити још раније.

"Ми смо имали пример да је рођак Синана Хасанија, док је он био амбасадор у Данској (Хасани је био амбасадор Југославије у Копенхагену између 1971. и 1974), одвајао новац, и да су они преко својих званичника с Косова били укључени у систем", наводи Ницовић.

Најбољи докази су очигледни

Да одређене западне структуре покривају албанске криминалне групе најбоље илуструје пример Кфора, који је на КиМ још од 1999. године, сматра бивши шеф београдске полиције.

Ницовић указује да је за све то време незапосленост у "Косову" изразито велика - према подацима разних међународних организација, она се 2008. године кретала између 35 и 65 одсто - а да је у истом периоду било запањујуће мало криминалних случајева поседовања дроге, односно да их у појединим годинама није био ни један једини, како наводи наш саговорник.

"А од чега се се праве куће, зграде, солитери, од којих пара", пита се Ницовић.

image