Четврт века касније: Агресија на Србију се наставља до одрицања Космета

Ставови који данас долазе из Брисела, Охрида и Вашингтона, опомињу да се агресија на Србију наставља другим средствима, са циљем да се одрекнемо Космета и да нас понизе, рекао је некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић на округлом столу "Агресија НАТО – 24 године после".

Јовановић подсећа да је протекло готово четврт века од агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ), у току које је погинуло око 4.000, а рањено двоструко више наших грађана. Три четвртине страдалих су цивили међу којима је и велики број деце, од мале Милице Ракић из Батајнице до средњошколке Сање Миленковић из Варварина, српске шампионке у математици.

"Колико је жртава од закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, хемијских токсичних средстава и неексплодираних касетних бомби, тешко да ћемо икада прецизно да утврдимо. Палим херојима одбране, свим недужним жртвама, данас се клањамо, упућујемо наше мисли и молитве" рекао је Јовановић.

Према његовим речима, Србија се од последица бомбардовања још увек није опоравила – ни духовно, од бола и неправде, ни материјално.

"У самом језгру Београда и даље пролазимо поред разорених здања чије нас зјапеће руине подсећају на дела наших 'партнера'. Хвалимо њихове донације, а немамо прецизне захтеве за ратну одштету. Колико је то израз тежње да будемо конструктивни, реални и поштовани, тешко је рећи", наводи он.

Говорећи о срушеним зградама у току НАТО агресије, Генералштабу и МУП-у Србије, он је рекао да би било добро да се прогласе и заштите као споменици културе, не само зато што то захтева мање средстава, већ јер би имало више смисла него реконструкција или изградња нових здања.

"Бомбардовање СРЈ је било злочин против мира и човечности, против земље која није представљала никакву опасност ни за кога, а најмање за НАТО и њене чланице", рекао је Јовановић.

Некадашњи министар спољних послова СР Југославије истиче да је НАТО агресија извршена кршењем основних принципа међународних односа, Повеље УН, Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске Повеље. 

"Није претеривање када кажемо да је НАТО, пет и по деценија после краја Другог светског рата, вратио рат на европско тле, да су бомбе и крстареће ракете убијале грађане Србије, али да су биле намењене и другима. Истовремено су разарале европску и светску архитектуру безбедности и сарадње, и то је у суштини био рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала", рекао је Јовановић.

Преседан за освајачке ратове

Јовановић је изјавио и да је бомбардовање СРЈ било преседан за "освајачке ратове и преврате у оквиру прокламоване стратегије ширења на Исток и тзв. демократизације", као и да је НАТО агресијом на Србију и Црну Гору (СРЈ) "своју јубиларну 50. годишњицу обележио преласком из одбрамбеног и регионалног у освајачки савез глобалних хегемонистичких циљева".

"Када све то понављамо 24 године касније, то је најмање због навике, ритуала или робовања прошлости, већ искључиво због мира, безбедности и напретка у садашњости и будућности", рекао је он.

Јовановић је рекао и да нас данас ставови који долазе из Брисела, Охрида, Вашингтона и других центара моћи, "опомињу да се агресија на Србију наставља другим средствима али са истим циљем – да се цео српски народ на Балкану обесправи и понизи, трајно удаљи од традиционалних пријатеља и њихове подршке и одрекне свог државног права на покрајину Косово и Метохију".

Он је изјавио и да нам протекло време, али и савремена дешавања недвосмислено потврђују да је прави циљ агресије био "отимање Косова и Метохије од Србије, збацивање председника Слободана Милошевића и претварање Балкана у одскочну базу Алијансе за поход на Исток".

"Праведно, и одрживо решење статуса за покрајину Косово и Метохију могуће је само уз доследну примену Устава Србије, основних принципа међународног права и Резолуције СБ УН 1244, која је трајна правна обавеза. Једино такво решење може бити у интересу трајног мира, безбедности и сарадње. Сваки други статус наметнут силом, претњама и уценама, без обзира на форму, не може се претворити у право или компромис, нити може постати прилог миру. Напротив", рекао је он.

Јовановић је предложио три значајна корака која би држава требало да предузме у наредном периоду.

Прва, да се обнови рад Скупштинске комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом у току агресије НАТО и Владиног интерресорног тела.

Друга, да се до обележавања 25. годишњице агресије НАТО, марта идуће године, оконча рад на утврђивању списка свих цивилних жртава агресије.

Треће, да се изврши анализа обраде наставне јединице о агресији НАТО у свим уџбеницима свих нивоа образовања и обезбеди очување истине.