Србија и Балкан

Генерал Диковић о борби током НАТО агресије: Показали смо да слобода нема цену

Бивши начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић је поручио да Србија не сме да заборави НАТО агресију из 1999. године и додао да се то може учинити једино кроз образовање, као и кроз бригу о породицама страдалих бораца
Генерал Диковић о борби током НАТО агресије: Показали смо да слобода нема цену© A.K./ATAImages

Одбрана од НАТО агресије 1999. године равна је подвизима наше војске у Првом светском рату и антифаштистичкој борби, оценио је данас генерал у пензији и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

"Да, били смо инфериорни у много чему и то је чињеница, али били смо супериорни, пре свега у одлучности да бранимо своју земљу и ту смо били изнад агресора", рекао је Диковић за Танјуг поводом 24. годишњице од почетка НАТО бомбардовања на Србију, односно СРЈ.

Он је оценио да су херојском борбом грађани и војска показали да слобода нема цену.

"Грађани неоружаним, а војска оружаним облицима отпора су без обзира на снагу агресора показали да слобода нема цену и да се за њу вреди жртвовати", рекао је Диковић.

Он је додао да после 24 године памти жртве деце, цивила и на једној и на другој страни.

"Жао ми је због свих тих жртава, јер до рата није морало доћи да је било више разумевања, пре свега агресора. Памтим и 60 погинулих припадника своје бригаде и преко 200 рањених", рекао је Диковић.

Према његовом мишљењу, Кумановски споразум био је частан излаз из рата, како за НАТО алијансу, тако и за Савезну Републику Југославију.

"Кумановски споразум је био частан излаз агресора из ситуације у којој је био. Био је то частан излаз и за нас, пре свега за прекид рата и престанак разарања једне земље и престанак жртвовања за њену одбрану", објаснио је Диковић.

Диковић је подсетио да је према Кумановском споразуму СРЈ имала право да на простору КиМ остави до 1.000 припадника војске да обезбеђују границе и додао да је међународна заједница то занемарила.

"Као што се данас заборављају обећања дата потписом пред релевантним факторима међународне заједнице. Као да се ништа није десило, као да ништа није договорено ни потписано и када то поменете једноставно наиђете на зид", рекао је он.

Саговорник Танјуга је објаснио да је било могуће реализовати Кумановски споразум, као што је могуће реализовати све одредбе Бриселског споразума.

"Да се хтело и да је било воље, итекако је било могуће реализовати све одредбе Кумановског споразума као што је итекако могуће да се реализују све одредбе Бриселског споразума. И да то буде још један велики искорак ка миру, суживоту, разбијању тензија, јер ми овде на простору Балкана само највише себи помоћи можемо", рекао је он.

Диковић је навео да је Србија дефинисала црвене линије по питању КиМ.

"Ко ће да брани те црвене линије, ако се њих будемо држали а треба, јер немамо друге. Браниће их као и до сада народ и војска, неће их бранити ни Руси, ни Кинези, бранићемо их ми. Зато морамо развијати економске потенцијале, развијати наше оружане снаге, обучавати људе да знају да се бране и да бране земљу", рекао је Диковић.

Он је поручио да Србија не сме да заборави НАТО агресију из 1999. године и додао да се то може учинити једино кроз едукацију, као и кроз бригу о породицама страдалих бораца.

"Да стално подсећамо на тај период, да све манифестације у част дана сећања буду од државног до локалног нивоа спроведене. Да се бринемо о борцима из 1999. године, посебно о породицама погинулих и рањених још више него што то данас чинимо", закључио је Диковић.

image