Магазин

Шта психолози кажу - како АИ и алгоритми мењају наше одлуке

Свакога дана сазнамо за још један случај коришћења АИ (Artificial Intelligence) у свету. Све већи утицај вештачке интелигенције и уплитање у сваки аспект живота, навео је стручњаке да истраже како ова технологија утиче на људе. Зашто психолози, који проучавају начине на које људи доносе одлуке, мисле да ће многи дозволити вештачкој интелигенцији да доноси одлуке уместо њих?
Шта психолози кажу - како АИ и алгоритми мењају наше одлуке© freepik/jcomp

Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT), компјутерски алгоритми и вештачка интелигенција све више улазе у наш живот, бирају садржај који видимо онлајн, предлажу музику коју ћемо слушати и одговарају на наша питања.  

"Алгоритми можда мењају наш свет и понашање на начине које ми још увек не разумемо", каже психолог Герд Гигеренцер у интервјуу за "Вол стрит џорнал". Ево како овај психолог на једноставан начин описује како алгоритми и АИ функционишу, ако би их пребацили у реалан живот:

"Замислите кафић у вашем родном граду који служи бесплатну кафу. Сви иду тамо јер је бесплатно, а све остале кафане су банкротирале. Више немате избора, али барем ћете добити бесплатну кафу и уживати у разговорима са пријатељима. Али, на столовима су микрофони, а на зидовима су видео камере које снимају све што кажете и коме, сваку вашу реч, и шаљу је на анализу. Кафана је пуна продаваца који вас све време прекидају да вам понуде персонализоване производе. То је ситуација у којој се налазите када сте на Фејсбуку, Инстаграму или другим друштвеним мрежама. У овој кафани ви нисте купац. Ви сте производ. А желимо да имамо кафић где нам је поново дозвољено да сами плаћамо, да ми будемо купци."

Дајући своје податке, дозвољавамо да информације и склоности о нама буду доступне у онлајн свету. Уз помоћ ових информација, алгоритми нам шаљу рекламе за производе, за које АИ мисли да су нам потребни, а ми практично добровољно дајемо прилику да их бира уместо нас.  

Герд Гигеренцер се нада да ће људи увидети да није добро да дају своје податке и да одговорност доношења одлуке пренесу на технолошке компаније, које ће затим те исте податке искористити да зараде од оглашивача. Не само што сматра да човек постаје роба у технологији, већ у својим књигама говори о томе да дигитална технологија може лако нагнути вагу ка аутократским системима.

"Транспарентност је од кључног значаја, и верујем да би требало да буде људско право. Морамо да обратимо пажњу да се не нађемо у ситуацији да технолошке компаније продају алгоритме, такозване "црне кутије", који ће утицати на све аспекте живота. Ради се и о друштвеном и о политичком понашању, а онда људи губе контролу пред владама и технолошким компанијама. Ова врста опасности је реална. Али, људи више не читају политику приватности, тако да не знају. Такође, информације у такозваној политици приватности су постављене тако да их не можете прочитати, предугачке су и компликоване за разумевање."

На питање како да се одупремо овоме, Гигеренцер каже да би требало да почнемо да мислимо својом главом. Сматра да је веома важно да сви разумеју механизме и начине на који човек постаје зависан од коришћења друштвених мрежа и интернета, како би могли да преузму контролу уколико желе.

image