Шта психолози кажу - како АИ и алгоритми мењају наше одлуке
Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT), компјутерски алгоритми и вештачка интелигенција све више улазе у наш живот, бирају садржај који видимо онлајн, предлажу музику коју ћемо слушати и одговарају на наша питања.
"Алгоритми можда мењају наш свет и понашање на начине које ми још увек не разумемо", каже психолог Герд Гигеренцер у интервјуу за "Вол стрит џорнал". Ево како овај психолог на једноставан начин описује како алгоритми и АИ функционишу, ако би их пребацили у реалан живот:
"Замислите кафић у вашем родном граду који служи бесплатну кафу. Сви иду тамо јер је бесплатно, а све остале кафане су банкротирале. Више немате избора, али барем ћете добити бесплатну кафу и уживати у разговорима са пријатељима. Али, на столовима су микрофони, а на зидовима су видео камере које снимају све што кажете и коме, сваку вашу реч, и шаљу је на анализу. Кафана је пуна продаваца који вас све време прекидају да вам понуде персонализоване производе. То је ситуација у којој се налазите када сте на Фејсбуку, Инстаграму или другим друштвеним мрежама. У овој кафани ви нисте купац. Ви сте производ. А желимо да имамо кафић где нам је поново дозвољено да сами плаћамо, да ми будемо купци."
Дајући своје податке, дозвољавамо да информације и склоности о нама буду доступне у онлајн свету. Уз помоћ ових информација, алгоритми нам шаљу рекламе за производе, за које АИ мисли да су нам потребни, а ми практично добровољно дајемо прилику да их бира уместо нас.
Герд Гигеренцер се нада да ће људи увидети да није добро да дају своје податке и да одговорност доношења одлуке пренесу на технолошке компаније, које ће затим те исте податке искористити да зараде од оглашивача. Не само што сматра да човек постаје роба у технологији, већ у својим књигама говори о томе да дигитална технологија може лако нагнути вагу ка аутократским системима.
"Транспарентност је од кључног значаја, и верујем да би требало да буде људско право. Морамо да обратимо пажњу да се не нађемо у ситуацији да технолошке компаније продају алгоритме, такозване "црне кутије", који ће утицати на све аспекте живота. Ради се и о друштвеном и о политичком понашању, а онда људи губе контролу пред владама и технолошким компанијама. Ова врста опасности је реална. Али, људи више не читају политику приватности, тако да не знају. Такође, информације у такозваној политици приватности су постављене тако да их не можете прочитати, предугачке су и компликоване за разумевање."
На питање како да се одупремо овоме, Гигеренцер каже да би требало да почнемо да мислимо својом главом. Сматра да је веома важно да сви разумеју механизме и начине на који човек постаје зависан од коришћења друштвених мрежа и интернета, како би могли да преузму контролу уколико желе.