Свет
Западна средства електронског извиђања муче муку са "невидљивим" руским тенковима
Руски стручњаци су развили напредни систем који омогућава да основни борбени тенкови постану далеко теже уочљиви за савремене радарске системе, али и разне типове високопрецизног противтенковског наоружања које је опремљено инфрацрвеним и радарским самонавођеним бојевим главама
Руски војноиндустријски комплекс се у последње време позабавио развојем средстава који ће основне борбене тенкове на бојном пољу учинити што неприметнијим за савремене непријатељске системе извиђања.
Украјинске снаге располажу широким дијапазоном копнених оптоелектронских и радарских станица, укључујући и извиђачке беспилотне летелице различитог типа. Нема никакве сумње да у извиђању руских позиција учествују и ефективи НАТО пакта који се интензивно користе у ваздушном простору дуж западне границе Украјине и басена Црног мора (авиони за електронско извиђање), укључујући и орбиталну групацију извиђачких сателита.
Руска армија своје тенкове "заогрнула загонетним плаштом"
У условима 21.века је веома тешко остати неопажен на фронту. То се једнако односи како на његову предњу линију, тако и на тактичку, па и стратешку дубину фронта, која може да достигне и више стотина километара. Један од најважнијих елемента у успеху ратне операције (нападне/одбрамбене) је познавање броја, квалитета и распореда непријатељских јединица, што се постиже различитим врстама извиђања са земље, из ваздуха, па и космоса.
Имајући ово у виду, руски специјалисти који раде на проблемима маскирања борбене технике су развили напредни систем који омогућава да основни борбени тенкови постану далеко теже уочљиви за савремене радарске системе, али и разне типове високопрецизног противтенковског наоружања које је опремљено инфрацрвеним и радарским самонавођеним бојевим главама. Ради се о систему маскирања које носи име "накидка" (срб. "плашт/огртач").
Комлекс "накидка" се састоји од специјалног термоизолационог и радиоаспорбујућег синтетичког материјала. Према речима произвођача овај материјал не емитује никакву топлоту, тачније температура на његовом наличју је идентична температури околног ваздуха.
Комплет се састоји од 8-10 различитих делова који су специфично скројени за "пресвлачење" главних елемената тенка као што су купола, фронтални део оклопа, врх моторног оделења, бочне странице тенка и сл.
Процене су да употреба заштитног система за маскирање "накидка" за два до три пута смањује вероватноћу детекције тенка од стране противтенковске ракете опремљене инфрацрвеном главом за самонавођење, а када је реч о радарској детекцији у свим таласним дужинама, видљивост је смањена за шест и више пута у односу на технику која не поседује ове системе.
У локаналном моду рада који користи топлотно/инфрацрвено и радарско откривање земаљских циљева, тенк који је прекривен системом "Накидка" се стапа са околном позадином тако да га је веома тешко, практично немогуће распознати.
Употреба овог система заштите тенка омогућава и значајно смањење даљине његовог откривања од стране специјализованих авиона за радарско извиђање као што је нпр. "боинг E-8 џоинт СТАРС", који за претраживање копненог пространства користи радар са активном фазном решетком "нортроп груман".
Помоћу овог радара, авион може са веома великом прецизношћу да детектује циљеве на даљинама и до 250км. У зависности од режима рада, "боинг E-8" током претраге може да скенира шире подручје, или да свој радарски сноп усмери у строго дефинисане рејоне, чиме се повећава концентрација извиђања која даје јаснију слику организације непријатељског распореда.
Он има способност да распозна детектоване циљеве, и изврши њихову класификацију, где се добија шира слика о врсти и типу технике која се налази на опсервираном подручју. Према речима произвођача система "накидка" ова летелица има за четири до шест пута мању ефикасност у откривању оклопно-механизованих снага које су исправно заштићене напредним средствима маскирања, тачније ефективни домет детекције је смањен на свега 40-50км.
Овако се непријатељски извиђачки авиони терају да лете на "ивици жилета". Они морају да приђу знатно ближе него што је то уобичајено, не би ли некако открили руске оклопно-механизоване снаге, где постоји перманентна опасност од повреде руског ваздушног простора (случај са америчком стратешком извиђачком беспилотном летелицом МК-9 "рипер").
То су зоне које су крајње ризичне за употребу ових летелица. Оне се напросто приморавају да улазе у домет ракетних ПВО система средњег домета, па чак и унапређених хибридних самоходних ПВО оруђа "панцир-СМ" опремљених ракетама 57E6M, одакле практично нема повратка.
Овакви резултати су могући исправном употребом система "накидка" по свим виталним деловима возила које се маскира, и препорукама које је нагласио произвођач.
Систем маскирања "накидка" је за сада примећен само на основним борбеним тенковима Т-90М "пробој", који активно учествују у зони Специјалне војне операције. У последње време постоји велика заинтересованост традиционалних купаца руског наоружања за набавком ових система, тако да је извесна и његова извозна перспектива. Осим руске војске, напредне комплете маскирања је за своје оружане снаге недавно набавила и Јерменија.
Основне карактеристике руског „невидљивог“ тенка
Руска војска све више у зону Специјалне војне операције шаље основне борбене тенкове Т-90М "пробој" који захваљујући обимном пакету модернизације представљају најквалитетнију варијанту породице тенкова треће генерације Т-90. Процене су да ће само ове године на фронт бити упућено неколико стотина тенкова Т-90М.
У односи на раније верзије тенкова, Т-90М "пробој" је боље заштићенији тенк. На комбиновани основни оклоп (челик+композит) постављена је допунска динамичка заштита са експлозивним оклопним плочама "реликт".
Еквивалент фронталне оклопне заштите основног борбеног тенка Т-90М "пробој" се креће у распону од 650-1.100мм за кинетичке пројектиле који користе пенетраторе, и 850-1.600мм за кумулативне пројектиле.
Додатним оклопним панелима и противкумулативним решеткама ојачане су бочне странице тенка, моторно оделење и врх тенковске куполе, која је била рањива на нападе вођеним противтенковским ракетама које нападају горњу пројекцију тенка, и нападе ударних/камиказа беспилотних летелица.
Тенковска купола је редизајнирана што је омогућило интеграцију модернизованог топа повећаних техничко-тактичких карактеристика. Унапређен је систем за управљање ватром (СУВ) "калина" који је се одликује високом степеном аутоматизације и функционисања у моду "хантер-килер", а инсталиран је и веома квалитетан систем везе.
Техничким решењима додатно је заштићен борбени комплет тенка који је код ранијих верзија био осетљив на продор кумулативног млаза што је неретко знало да доведе до његове активације и потпуног уништења тенка. Интегрисан је мотор повећане снаге који је упркос повећању укупне тежине тенка задржао веома високе способност проходности и маневра.
