Свет

Хиперсонично оружје: Зашто је Америка изгубила трку у наоружавању од Русије

САД су након још једног неуспешног тестирања хиперсоничног пројектила, решиле да крену изнова и да посао доделе другој фирми. РТ Балкан истражује зашто Американци у овој области каскају за Русима, па и Кинезима
Хиперсонично оружје: Зашто је Америка изгубила трку у наоружавању од Русијеwww.globallookpress.com © Tass/ZUMAPRESS.com

Амерички хиперсонични "кинжал" умро је и не родивши се, коментарише новинар и блогер Јуриј Подољака најновији неуспех америчког тестирања хиперсоничног оружја.

Нова ваздушна ракета АГМ-183А (АРРВ), која је требало да буде одговор на појаву руских "кинжала" и "циркона", није више адут на који рачуна америчка војска.

Након још једног неуспешног тестирања, држава je одлучила да после дугог и мукотрпног рада програм "Локид Мартина" обустави, и овај Сизифов посао покрене изнова, само сада поклањајући поверење ривалској компанији "Рајтеон".

Тест је, наиме, испунио неколико циљева, поручили су Американци након овог кикса, непосредно пре објаве да ће "Локид" скинути са програма. Тих неколики испуњених циљева, очигледно је било недовољно.

"Амерички 'кинжал' је умро нерођен, а наш је по ко зна који пут успешно погодио непријатеља, укључујући и официре НАТО земаља који су били несмотрени да заврше у Украјини, у посебно заштићеним бункерима оружаних снага Украјине', констатује Подољака.

У постскриптуму објаве на Телеграм каналу "Славјанград", он се подсмева Американцима подсећајући да су пре неколико година о "кинжалима" писали као о "лепим Путиновим сликама".

"Е, сад нека се диве својим сликама које ће заувек остати само слике", тријумфално закључује новинар.

Шта се десило?

Због чега је, међутим, амерички хиперсонични пројектил засад само апстракција и замисао? Зашто је ова ракета пала на тесту? 

"Грешка је била пријем података. У том хиперсоничном струјању се, наиме, појављује електромагнетно поље које може да уништи податке у глави ракете, она се збуни и не зна где да лети. Руси су ту велемајстори. Они су заштитили хиперсонично поље, не мењајући курс више од седам степени лево или десно. Американци с друге стране хоће да лете 30 степени лево, па 30 десно, да праве шевинг као на фудбалској утакмици. А то не може јер електромагнетно поље растура податке", објашњава професор Машинског факултета и стручњак ракетних технологија Момчило Милиновић.

Војни аналитичар Андреј Млакар другачије види разлог америчког кикса.

"Није ово њихов први неуспех, неуспеха је било неколико. Пре свега та верзија АГМ заправо је класична крстарећа ракета која је претворена у хиперсоничну додавањем новог рам-џет мотора великих брзина. Али, Американци вероватно нису постигли оно што су очекивали. Нису постигнуте хиперсоничне брзине, а пресретачи, ракете 'стандард СМЗ' које се користе у балистичкој одбрани, успеле су да сустигну пројектил. Требало је, дакле створити ракету коју пресретачи не стижу, јер кад је стигну, то је крај", објашњава Млакар.

Колико Американци треба да буду добри најбоље показује то што је руски одговор на "изазове" чувени противракетни систем С500.

О његовој моћи најбоље говори то што су, најављујући га, Руси рекли да овај систем може да пуца у свемир и тамо уништава мете. "Кљакави" хиперсонични пројектили до којих су тренутно добацили Американци, за њих би били као дечја игра.

У касу или у галопу

Сједињене Државе су, како се наводи на сајту Канцеларије за буџет америчког Конгреса, још од педесетих спроводиле темељна истраживања технолошких изазова летења хиперсоничним брзинама (најмање пет пута бржим од кретања звука).

"Деценијама након тога, и савезници САД и потенцијални противници такође су спроводили истраживање хиперсоничних пројектила. Последњих година напредак у аеродинамици, науци о материјалима и рачунарској науци омогућио им је значајан успех. И Русија и Кина су у последњих неколико година објавиле да су развиле и поставиле хиперсоничне ракете. Верује се да је Русија употребила ракету коју је класификовала као хиперсоничну у свом рату са Украјином", стоји на сајту ове канцеларије.

Америка, како се наводи, није још увек поставила ово оружје, "како из научних, тако из политичких разлога".

Али, без обзира на то што Американци већ дуго истражују, Руси су много више одмакли јер су заправо кренули раније да се баве хиперсоничним оружјем, тврди Млакар.

"Американци су у причу кренули тек 2018. како би се укључили у трку коју је наметнуо Путин појавом 'циркона', 'кинжала', 'авагнарда' и нових типова хипесоничног наоружања. Паре су одмах понуђене 'Локид Мартину' као једном од највећих произвођача оружја и борбених система за САД , а све са циљем да елиминишу предност Русије у трци у наоружавању", наводи саговорник РТ Балкана.

Професор Милиновић, међутим, износи потпуно другачији угао гледања на причу о америчком заостатку у развоју ове врсте наоружања.

"Хиперсонично оружје је оружје кад уђе у војску, а Американци га  држе у лабораторијама и фабрикама и неће да га уведу у армију", тврди он.

Не могу се, међутим, поредити Русија и Америка у овој области, упозорава он. Две земље имају потпуно различите начине ратовања, и потпуно другачије приоритете кад је реч о креирању оружја.

Русија - моћна ракетна сила

"Оно што они праве није исто што су Руси правили, јер Американци заправо и не желе да праве ракете типа 'авангард', 'циркон' и 'кинжал'. Они праве хиперсоничне авионе, јер су пре свега авијација, док су Руси с друге стране моћна ракетна сила. Американцима је главни циљ да направе хиперсоничну летелицу, коју би користили за ваздухопловне ударе", уверен је Милиновић.

Америчка војска је, појашњава он, експедициона војска која не ратује на својој територији, већ прави експедиције.

"Они хоће да заузму острва, градове, а не да се бране, док би Руси да из Русије погоде Америку хиперсоничном ракетом. Руска тактика је дакле кампањска, они имају кампању у мобилизацији. Америчка експедициона тактика подразумева прављење другачије војске за сваку државу", наводи Милиновић.

Трчати или "чупати па садити"?

Било како било, чак и сами Американци признају да у развоју хиперсоничног наоружања заостају за Русијом и Кином.

"Американци немају ниједно оперативно хиперсонично оружје, а Руси га имају и то борбено и употребљено. Зато се толико и жури, пошто заостају. У току је општа јурњава да САД добије ракетни пројектил довољно великих брзина да парира Русији. Американци су неколико пута покушали да славодобитно објаве да су то створили, али им то није успело", констатује Млакар.

Какве су шансе да ће "Рајтеон" успети оно што "Локид Мартин" није могао?

"Није проблем произвести. Американци и од раније имају проблеме са антиракетним штитом и пресретачима и и раније су серије неуспеха приликом тестирања ракета стварале муке. Конструисати једну ракету, односно направити нову је посебна ствар, али овде се користе већ постојећи елементи крстарећих ракета са циљем да се претворе у суперсоничне, што су делом радили и Руси. Сад је питање да ли ће успети да добију квалитетнији мотор са већим брзинама које ће надмашити руске. Руси имају брзину ракетног мотора од готово 10 маха, а Американци желе да то постигну", појашњава Млакар.

Он додаје да је "питање времена" када ће САД у томе успети, јер Америка има бесконачне резерве новца и могућности, али и стручности.

"Од времена, талента и способности зависи када ће успети да добију хиперсоничан пројектил који парира руском 'циркону' или 'кинжалу', који је иначе, балистичка ракета 'искандер' претворена у хиперсонични пројектил додавањем млазног мотора много већих брзина", напомиње он.

Али, док Американци, по свему судећи мењањем произвођача и отпочињући посао изнова "чупају па саде", Кина лагано, али константно напредује у трци у хиперсоничном наоружању, а, Млакар напомиње, не би требало да нас изненади ни да Северна Кореја, која такође има развијену ракетну технологију започне развој хиперсоничног оружја.

Како прецизира Милиновић, Кина има своје хиперсонично наоружање које је за око 25 одсто слабије по карактеристикама и од 20 до 50 одсто слабије по домету од руског.

"Они желе да кажу, да су освојили ту технологију. Свака част, али не можете да приђете овоме што су Руси направили", подвлачи саговорник РТ Балкана.

image