Србија и Балкан

Печат Стефана Немање завршио на Малти: У откуп се укључује и држава?

Аукцијска кућа са Малте на продају је ставила печат Стефана Немање, наводећи да потиче из 12. века и да је у питању изузетно редак предмет, а Историјски музеј Србије се укључио у аукцију да би га откупио
Печат Стефана Немање завршио на Малти: У откуп се укључује и држава?© Antonio Ahel/ATAImages

Печат великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, понуђен је на продају у аукцијској кући Артемиде Асте са Малте, пренела је "АрхеоСербиа". 

Наиме, аукција ће се одржати 6. и 7. маја, а грађани су једногласни да наша држава треба да реагује и предмет врати у Србију.

Кустос Никола Кусовац изјавио је да је печат великог жупана Стефана Немање из 12. века, који се нашао на акуцији у иностранству, један од јефтинијих бронзаних печата и оценио да би се слични проблеми могли спречити када би држава, односно Министарство културе подизало цену "своје робе" и када би појединац знао да ће бити озбиљно награђен за пронађени предмет.

"Треба да радимо на томе да омогућимо да Министарство подиже цену своје робе, да она не излази ван земље, да немате разлог да правите ризик, да ћете знати ако откријете нешто да ћете бити озбиљно награђени од своје државе, да не бисте добили идеју да нађено ставите у џеп и одете код Малтешких витезова да продате своје благо", рекао је Кусовац гостујући на ТВ Танјуг везано за информацију да је аукцијска кућа са Малте на продају ставила печат Стефана Немање, наводећи да потиче из 12. века и да је у питању изузетно редак предмет, као и да се Историјски музеј Србије укључио у аукцију да би га откупио.

Кусовац је упозорио да се увек бавимо последицама, а не узроком.

"Колико сам отпатио изгубљених драгоцених предмета значајнијих од овога којих имамо неколико. Кустос Весна Радић рекла је да у самој збирци Народног музеја постоје три печата и да зна да има један оштећен у Ермитажу и три која је неко забележио на цртежу, када није било фотографија", прецизирао је Кусовац.

Према његовим речима, јасно је да је то један од јефтинијх бронзаних печата, али да се и без обзира на ту чињеницу морамо запитати зашто је изашао из земље, јер по законима које имамо, а који су добри, то не би смело да се деси.

Царинска служба је будна и не можемо их кривити јер треба тражити предмет који стане у џеп, рекао је Кусовац.

"Књаз Милош је још 1830. године уредио да све што се нађе у земљи и води припада држави, уз то је било речено и да се поштеном налазачу одређује пристојна награда", рекао је Кусовац и додао да је понуђено 1.000 евра, нико не би износио предмет из земље и правио прекршај.

Како каже, ово је ситан губитак у односу на губитке које смо имали.

Подсетио је да је Зевсово сребро изашло из земље и да је продавано на великим аукцијама које организују Кристи, Сотби...

"Патио сам пре три деценије, када се Деса Милошевић пожалила да се продаје ремек дело српског иконописа средњег века, огромна Лонгинова икона", рекао је Кусовац и подсетио да се оне чувају у Дечанима, али да су измештене да не страдају.

Чувају се, како каже и у Великој Хочи.

"Изнета је из Велике Хоче и пре 30 или 40 година јој је цена била 15.000 фунти", казао је Кусовац и подсетио да су тада алармирали секретаријате за култру али за откуп нису добили ни цвоњак.

Додао је да су се сада у акцију укључили и отресити Срби који имају добре приходе, и да о некима од њих и пише, и да није страшно када нешто заврши у рукама тих људи ако имају свест да је то опште добро.

"Овај предмет није уникатан и није тако редак, има пет или шест познатих примерака. Историјски музеј га нема, а без печата Стефана Немање предмет је фелеричан", оценио је Кусовац и нагласио да би се, када би буџет за култру био већи, лакше откупљивало.

Министарство са средствима којима располаже једва подмирује бирократију, кустосе и елементарно функционисање Музеја, навео је он.

На питање какав му је утисак, колико знамо о нашој историји, посебно млађе генерације, Кусовац објашњава да оно што знамо не боли, за разлику од онога што не знамо.

"Србија је таква, где год закопате нешто нађете, било неолитско или из неког другог доба, све је тржишно занимљиво ... Када дође невоља, ћуп са златом се закопа, па се појави једног дана, ако не дође до онога до кога треба, већ до Сотбија, Кристија, и то је штета", навео је он.

Када имате свест о његовом постојању није страшно, сматра Кусовац.

"Јако сам се једно време једио на Вука Караџића који је продавао Србуље, старе рукописне књиге, имао је целу своју мрежу, износио је све преко Котора, испоставило се када је изгорела наша библиотека да је остало сачувано оно што је продавао, у Минхену, Москви...", навео је Кусовац.

На питање о чему говори осликани печат Стефана Немање, са предње и задње стране, одговорио да је Свети Стефан био заштитник куће наше владајуће лозе Немањића.

"Знали су како се то ради, давали су добрим мајсторима. Не верујем да је наш мајстор радио, обично су ангажовали мајсторе из околине, где је било више искуства, знања, а може бити и наш, свеједно је", рекао је Кусовац.

Према његовим речима, то су драгоцености које нашу историју чине богатом.

"Имамо сучим и пред Милоша и пред страшног судију. Наша историја средњег века је историја озбиљног народа који је оставио озбиљни цивилизацијски траг и не чуди што неки наши споменици припадају светској баштини", рекао је он.

Резултати аукцијске куће Артемиде асте из Сан Марина биће познати 7. маја.

image