Србија и Балкан

Сајбер јазбине рај за педофиле: Свако треће дете узнемиравано на интернету

Резултати истраживања показују да су мушкарци ти који фотографије и видео материјале са сексуалним садржајем чешће шаљу особама које не познају, а да су девојке те које чешће примају такав садржај од непознатих
Сајбер јазбине рај за педофиле: Свако треће дете узнемиравано на интернетуGetty © Sean Gallup

Истраживање deSHAME, прве систематске студије о онлајн сексуалном узнемиравању и ризицима у виртуелном окружењу, показало је да деца од 12 година размењују личне фотографије сексуалне природе. Међутим, стручњаци за безбедност младих на интернету оцењују да се, нажалост, такво понашање примећује и код млађе деце.

Катарина Јонев за РТ Балкан наводи да су пре неколико дана пријавили случај осмогодишње девојчице која је на молбу непознатог мушкарца хтела да пошаље своју експлицитну фотографију.

"Она је играла игрицу када јој је путем приватног чета писао други 'играч'. Тражио јој је да се фотографише, што је она и урадила. Прво му је послала фотографију горњег дела тела са главом, а када је хтела да направи другу фотографију међуножја, сва срећа па јој је мајка улетела у собу. Она је случај одмах пријавила полицији и Специјалном тужилаштву за високотехнолошки криминал", каже едукатор деце, младих и родитеља о опасностима на интернету и друштвеним мрежама. 

Она наводи да су "сајбер јазбине", пре свега телеграм и вајбер групе, рај за педофиле.

"Имали смо случај два брата, од којих је старији терао млађег од пет година, да мастурбира док га он снима", каже она уз констатацију да је свет све луђи, да се деца плаше реакције и казне родитеља.

Зато је важно, како наглашава, едуковати родитеље од кад дају детету телефон у руке, да им објасне како функционише виртуелан свет и све опасности које вребају на њему.

"Други корак је увести бољу системску подршку жртвама, а свако треће дете је доживело узнемиравање на интернету, затим казнити насилника и на крају га ресоцијализовати и пружити им стручну помоћ", закључује Јонев.

Координаторка deSHAME истраживања, Јована Шкорић, каже за РТ Балкан да су резултати показали да су мушкарци ти који фотографије и видео материјале са сексуалним садржајем чешће шаљу особама које не познају, а да су девојке те које чешће примају такав садржај од непознатих.

"Петина испитаника сматра да је особа сама крива када јој се тако нешто деси, а не насилник. То показује да се губи и емпатија међу вршњацима, да је пуно нетрпељивости. Занимљиво је и то да се устручавају да траже помоћ због страха од осуђивања. Велика већина испитаника каже да су наге фотографије шаљу под претњом и присилом, па очигледно не знају да је то кривично дело и да могу да га пријаве. Деца и млади не перципирају родитеље као адресу којој могу да се обрате иако би требало да буде први корак, Пре ће да се поверавају наставницима, другарима или чак познаницима. Школа није место на којој се едукују о сексу и репродуктивном здрављу, већ половина испитаних информације проналази на интернету", објашњава Шкорић.

Открива да је узнемирујуће и то што је скоро трећина испитаника била на састанку са особама које су упознали на интернету, несвесни ризика од секс-трафикинга, сексуалне изнуде и принуде, осветничке порнографије.

Психолог Ружица Радовић за РТ Балкан каже да тинејџери шаљу сексуалне садржаје на крају основне и почетку средње школе јер им важно да буду прихваћени, упоређују се како би пронашли себе и добили потврду да су довољно добри, паметни и да су део неке групе.

"Деца то раде из те елементарне потребе у развојном периоду не слутећи да то потенцијално може да се прошири школом или неком друштвеном мрежом и да буде злоупотребљено на различите начине, од продаје фотографије детета до претњи", каже психолог.

Жртву можемо приметити, како каже, по промени у понашању, спавању, школском успеху, она може да се повлачи, да постане хиперсензитивна, да нагло и бурно реагује на свакодневне активности, а јављају се психосоматске тегобе, као што је главобоља, осип, анксиозност...

"Процес исцељења јако дуго траје, треба да се укључи читаво окружење, а важна је и стручна подршка различитих стручњака. Технике могу бити невербалне, а дете треба да научи како да тај стрес, тугу и осећај стида да смањи интензитет и умањи патња", објашњава.

Додаје да је алармантно то што се не поверавају родитељима.

"Време у коме живимо је изазовно и јако брзо. Родитељи раде по два посла, немају времена да се посвете деци, која из тог разлога проводе много времена на интернету где се осећају прихваћено, вољено и добро од вршњака. Јако је важно да разговарају са родитељима, макар и по пола сата дневно, јер ако деца виде да родитељи нису заинтересовани почеће да се отварају у виртуелном свету и имаће више поверења у те `пријатеље`", наводи Радовић.

Истраживање је урадио новосадски Центар за несталу и злостављању децу у сарадњи са тимом истраживача Одсека за психологију и студијског програма Социјални рад Филозофског факултета у Новом Саду. 

Испитано је 2.950 ученика прве и треће године из 40 средњих школа. 

image