Спорт
Камерун – "неукротиви лавови" нису што су некад били
Камерун је једна од највећих и најважнијих фудбалских нација на афричком континенту и седмоструки учесник светских првенстава.
Земља која је изнедрила неке невероватне фудбалере и имена која често на лице измаме осмех фудбалских романтика.
Наступ у Катару биће осмо појављивање Камерунаца на највећој сцени и, иако се пред само такмичење не налазе у најбољој форми (три пораза у последње четири утакмице), неће представљати потпуног аутсајдера у групи у којој су још Србија, Бразил и Швајцарска.
У прошлости су бележили значајне резултате и оно што су показали у претходних годину дана потврђује да ће бити достојан изазивач сваком ривалу.
Историја
Актуелној генерацији, предвођеној селектором Ригобером Сонгом, пред долазак на Мундијал у мислима је славна екипа из 1990. године. Камерунци су, сада већ чувеним голом Франсоаза Омам-Бијика, на „Сан Сиру“ срушили Марадонину Аргентину у групи, а онда и дотерали до четвртфинала.
Зауставила их је Енглеска после продужетака (3:2), легендарни Роже Мила је тада био други стрелац првенства са четири поготка, након чега је уследио десетогодишњи пост Камерунаца на великим такмичењима.
На Купу конфедерација, такмичењу које је некада представљало мини Светско првенство, Камерун је био вицешампион, пошто је у финалу изгубио од моћне Француске.
Сонг је тим момцима био капитен, у тиму су били играчи попут Самјуела Етоа, Ерика Ђембе Ђембе, Жеремија, Карлоса Каменог...
"Неукротиви лавови" су по успешности друга земља у Африци са пет титула на континенталним првенствима (последњи пут 2017.), двапут се китили сребрном, односно бронзаном медаљом.
Пут до Катара
Некада су Камерунци у афричке квалификације улазили као највећи фаворити за пласман на Мундијал, што овога пута није био случај. Сенегал, Египат, Алжир, Мароко, Тунис, Обала Слоноваче, Нигерија и Гана били су испред њих по шансама чекирају пет карата колико је у Катар отишло са "црног континента".
Међутим, Сонг је направио одличну атмосферу међу момцима, завршили су у групи као први са 15 бодова, два више од споменутих "слонова".
Пласирали су се у бараж у којем су за противника имали Алжир, у том тренутку екипу са најзвучнијим именима.
Алжирци су поготком Ислама Слиманија имали минималну предност након првог сусрета, али је у реваншу, на стадиону "Мустафа Чакер" у Билди, Карл Токо-Екамби шокирао 35.000 домаћих навијача у 124. минуту и одвео Камерун на Светско првенство.
Највеће звезде
Најзвучније име свакако је Ерик Максим Чупо-Мотинг, 33-годишњи нападач минхенског Бајерна и човек који годинама игра на елитном нивоу
Статус "другог по реду" имају споменути Токо-Екамби који наступа за Олимпик Лион и Винсент Абубакар, члан Ал Насра из Саудијске Арабије. Обојица играју на позицији нападача, али селектор Сонг често Токо-Екамбија ставља на бок.
Јасно је да Камерунцима не мањка нападачких опција, посебно јер се у офанзивном делу везног реда налази Наполијева звезда у настајању – Франк Андре Замбо Ангиза. Али прави проблеми крију се у другим линијама тима и узрокује их велики дисбаланс између напада и одбране.
Међу стативама је добро познати Андре Онана који, упркос томе што има тек 26 година, иза себе има веома бурну каријеру.
Прошао је млађе селекције Ајакса, заиграо за први тим и одбио могућност да наступа за Холандију. Потом је суспендован на годину дана због коришћења недозвољених супстанци, да би на крају прешао у Интер где и даље није уписао наступ у Серији А.
Навијачи Партизана добро се сећају и горостасног нападача Леандра Тавамбе, који је дрес црно-белих носио две сезоне.
Поред њега, ту су још Жил Оливије Нчам, Жан Емил Јуниор Онана, Жорж-Кевин Нкуду, Никола Нгамалеу, Мајкл Нгадеу-Нгађуи, Жорж-Констант Манђек...
