Руске „домаће и јефтине“ беспилотне летелице заустављају украјинску контраофанзиву

Од момента када је Русија жестоко узвратила на терористички напад украјинске обавештајне службе на Кримски мост, светска пажња је прикована на јефтине беспилотне летелице "Геран-2" које је дизајнирао Иран, а које наводно коштају мање од 20.000 долара по комаду, којима се служила Русија том приликом.

На основу обавештајних података америчких сателита, украјинске снаге су у септембру брзо откриле недостатке свог непријатеља, покушале да се пробију али Војска Русије такве упаде открива скоро тренутно, и истовремено реагује.

У скоро свим извештајима Министарства одбране Руске Федерације, било да најављују покушај Украјине да на неком месту пробије руску одбрану, било да се објављује неуспех таквих покушаја, помиње значај који су у томе имали руски осматрачки дронови, захваљујући којима је напад и уочен.

Важно је напоменути да је време од откривања циља до отварања ватре много краће при употреби надзорних дронова, него када се користе сателити, или ваздухопловна средства за извиђање. Зато и не чуди што је руски одговор на украјинске упаде скоро тренутан, пише портал који се бави војном анализом "Јурежан тајмс".

Изгледа да је Русија нашла веома ефикасан начин за пренос информација, много бржи од америчких сателита и средстава извиђања која шаљу обавештајне податаке украјинским снагама.

Русија покренула серијску производњу дронова

Постоје докази који указују на то да је Русија сама развила сав хардвер потребан за серијску производњу дронова за извиђање.

Према руском Министарству индустрије и трговине, руски војни концерн "Алмаз-Антеј" је недавно покренуо масовну производњу мултифункционалних квадрокоптера за цивилно тржиште. Беспилотне летелице ће се склапати у фабрици "Обухов”" у Санкт Петербургу а све компоненте дронова би биле произведене у Русији од руског материјала. У комплету би био дрон, две батерије, таблет рачунар са софтвером, резервни делови.

"Алмаз-Антеј" планира да састави 400 дронова у новембру и 1.000 дронова до краја године.

Иако се "Алмаз-Антеј" сада бави цивилним тржиштем, претпоставља се да је потреба руских војних снага урачуната у планирани обим производње.

Чини се да је Русија поново осујетила западну супериорност у опреми и ресурсима исплативим асиметричним противмерама.