Свет

Африка: Бензинска станица Европе или континент са шансом за развој?

Земље овог сиромашног континента прилику за зараду виде у производњи течног природног гаса, а препрека су им глобални еколози
Африка: Бензинска станица Европе или континент са шансом за развој?www.globallookpress.com © hutchison

Ускраћени за руски гас, европски лидери сада су око бацили на енергенте из Африке, које су, како наводи "Дојче веле", њихове колеге преко Средоземља, итекако вољне да продају.

Али, овај сиромашни континет, сада када напокон има прилику да заради, нашао се и под лупом светских еколога.

"Велики тренутак за Африку", како за тренутну ситуацију кажу њени званичници, могла би да помути брига за климу, будући да лобисти против глобалног загревања увелико европске лидере убеђују да током самита о клими у Египту, никако не договарају нове испоруке гаса.

Међутим, на континенту на коме се до сада производило само шест одсто светског фосилног гаса, сада од Нигерије до Египта и од Алжира до Мозамбика земље настоје да изуку што више овог енергента, не би ли усрећили и Европљане, али и себе.

Сенегал и Мауританија тако ће, енергетском кризом угрожену Немачку снабдевати милионима тона овог енергента.

"Африка се пробудила и ми ћемо искористити своје природне ресурсе", рекла је министарка енергетике Уганде Рут Нанкабирва Сентаму уочи климатске конференције ЦОП27 у Египту.

И без обзира на то што се 55 земаља чланица Афричке уније договорило о проширењу енергетске инфраструктуре и сагласило да уз обновљиве изворе и гас и нуклеарна енергија имају одлучујућу улогу о развоју континента, њихова највећа брига јесте евентуални позив еколога на хитан прекид употребе фосилних горива.

Земље у развоју у Африци, тада би патиле и економски и социјално, навела је Афричка енергетска комисија.

"Црвено светло" финансијском успону Африке која покушава да сурфује на таласу енергетске кризе, ставили су лидери богатих економија својим договором да се планета до краја века неће загрејати за више од 1,5 степени Целзијуса.

Да би им се тај план остварио, до 2035. године само пет одсто електричне енергије могло би да буде произведено неконтролисаним сагоревањем фосилног гаса.

Мохамед Адов, директор истраживачког центра са седиштем у Најробију "Пауершифт Африка" каже да Европа покушава да од Африке направи своју "бензинску пумпу", али да не даје довољно новца за обновљиву енергију.

"Не можемо дозволити да Африка, која је пропустила индустријализацију засновану на фосилним горивима, сада постане жртва кратковидих, себичних колонијалистичких интереса, посебно из Европе", каже Адов.

Други много више загађују

Извоз нафте и гаса главни је извор прихода за многе афричке земље и у неким од њих чини и 50 до 80 одсто укупних државних прихода.

Већина гаса произведеног у Африци се извози, па тако афричке земље минимално доприносе глобалном загревању.

Удео континента у емисији гасова стаклене баште штетних за климу је мањи од 4 одсто, док на пример САД, ЕУ и Кина заједно чине више од 50 одсто

Апетит за гасом опада

"Апетит Европе за гасом са глобалног југа, у овом случају из Африке, ће нестати", рекао је Кофи Мбук, аналитичар чистих технологија у истраживачком центру "Карбон тракер", осврћући се на настојања Европе да "прочисти" енергију коју користи.

Милијардама вредне инвестиције у нове афричке гасоводе наводно имају велики ризик да изгубе вредност у року од неколико година.

"Енергетска криза је заменила климатску кризу", рекао је Бил Харе, извршни директор "Климат Аналитикс",  додајући да планови Африке за изградњу постројења за производњу течног приеодног гаса увелико превазилазе оно што је потребно за замену руског гаса.

Али овај гас би, како кажу у Афричкој Унији, требало да се користи и не само за задовољавање потреба богатијих континената, већ и на домаћем тржишту, за електрификацију домаћинстава око 600 милиона Африканаца који и данас живе без струје.

image