Србија и Балкан

Руси и Украјинци у Србији: У школе уписано 600 нових ђака, цене станова скачу

Од почетка рата у Украјини у Србију је избегло око 100.000 Руса и 18.000 Украјинаца
Руси и Украјинци у Србији: У школе уписано 600 нових ђака, цене станова скачу© TANJUG/ VLADIMIR SPORCIC/ nr

За мање од девет месеци од почетка руско-украјинског сукоба у Србију је избегло око 18.000 Украјинаца а боравак пријавило више од 100.000 Руса. У школе је уписано 600 ђака, цене закупа станова су драстично порасле, преноси Радио-телевизија Србије.

О Србији као популарној дестинацији за Русе и Украјинце писао је и "Блумберг", цитирајући председника Србије Александра Вучића да је данашњи Београд сличан Казабланци из Другог светског рата.

Србија иначе дозвољава Русима да уђу у земљу без виза првих 30 дана, док српска национална авио-компанија одржава линије за Москву и три друга руска града.

Руси махом насељавају централне београдске општине, углавном су то млађи људи, до 35 година, који раде у ИТ сектору. Њихова бројност није утицала само на демографску слику пре свега српске престонице већ и на тржиште рада, али и некретнина.

Само једна београдска агенција за некретнине до сада је издала више од 3.000 станова Русима, ређе Украјинцима. Цена закупа се у протеклих шест месеци удвостручила јер се Русима добро опремљени станови, најчешће у центру Београда, могу издати по знатно вишим ценама него локалном становништву. Такође, што их више долази, то цене више расту.

"Овде имамо много могућности, које чак ни у Москви нисмо имали. Има доста области које можемо да попунимо и што се тиче некретнина и ИТ сектора и других струка које смо донели са собом. Мене занима 3Д моделирање", рекао је 27-годишњи Иља Сечанов за РТС.

Више од 600 ученика похађа наставу у српским школама

Многи Руси и Украјинци у Србију су дошли с породицама. Ипак, иако деца држављана Украјине и Русије равноправно похађају наставу, имају различит статус у српском образовном систему. Украјинци се третирају као избеглице, а Руси као страни држављани, наводи РТС.

Ове школске године у клупама се нашло 66 ученика из Украјине и више од 530 из Руске Федерације. Највише их је у основним школама у Београду, Новом Саду, Зрењанину и Ваљеву.

"Свесно изазова са којим се запослени у систему образовања суочавају приликом укључивања избеглица, миграната и страних држављана у наставу, Министарство просвете активно подржава школе у којима се образују ове друштвене групе и то кроз јачање капацитета установа, али и унапређивањем компетенција запослених у систему за рад са овим ученицима", напомињу у Министарству просвете.

Законом је уређено да установа организује учење српског као страног језика за ученике који не познају језик на коме се изводи образовно-васпитни рад.

Међу школама које су прилагодиле свој програм рада новим ученицима је и Основна школа "Вук Караџић" на општини Стари град у Београду. Учитељ Милош Пуача указује да за нове ученике имају разумевања, и да деци од предмета тешкоће задаје углавном српски језик. Има и учитеља који знају руски, што новопридошлим ученицима помаже да се уклопе у нову средину.

image