Пољска жели да буде највећа војна сила копнене Европе, купује опрему од Јужне Кореје

Варшава је саопштила да ће повећати своју планирану потрошњу за одбрану са 2,4 одсто бруто домаћег производа на чак пет одсто, указује портал "Политико".

У међувремену, Немачка, која је прошле године потрошила око 1,5 одсто БДП-а на одбрану, расправља о томе да ли може да одржи циљ НАТО-а од два процента након што исцрпи инвестициони фонд од 100 милијарди евра за одбрану одобрен раније ове године.

Пољски министар одбране Мариш Блачак обећао је у јулу да ће његова земља имати "најмоћније копнене снаге у Европи". На добром је путу, оцењује "Политико".

Летос је, иначе, и немачки канцелар Олаф Шолц исказао намеру да Бундесвер постане најснажнија војна сила међу европским чланицама НАТО.

"Пољска је постала наш најважнији партнер у континенталној Европи", указао је један високи званичник америчке војске у Европи, наводећи кључну улогу коју је Пољска одиграла у подршци Украјини и јачању НАТО-а на Балтику.

Пољска већ има више тенкова и хаубица од Немачке и на путу је да оформи много већу војску. Циљ јој је да до 2035. године има 300.000 војника, док немачка војска сада броји 170.000.

Данас пољска војска има око 150.000 војника, од којих 30.000 припада новим снагама територијалне одбране основаним 2017. године.

Међутим, напомиње "Политико", да ли ће се пољска војна моћ претворити у политички утицај у Европи, друго је питање. До сада се то није догодило великим делом зато што центристичке снаге које доминирају у ЕУ не верују пољској влади, коју контролише националистичка партија Право и правда (ПиС).

Произведено у Кореји

Иако је Вашингтон поздравио обећања Пољске о улагању у одбрану, присутно је незадовољство што се Варшава окреће Јужној Кореји по питању својих највећих куповина, наводи "Политико".

Пољска је овог пролећа потписала уговор од 4,9 милијарди евра за 250 тенкова Абрамс из САД. Њено ваздухопловство је опремљено америчким Ф-16, а 2020. године Варшава је потписала уговор вредан 4,6 милијарди долара за 32 ловца Ф-35. Међутим, фокус њене недавне војне потрошње била је Кореја, где је потписан низ уговора о куповини тенкова, авиона и другог наоружања.

Пољска је до сада од Кореје наручила оружје у вредности од 10 до 12 милијарди долара, рекао је војни аналитичар Мариуш Сиелма.

Уговори укључују 180 тенкова К2 Блек пантер, 200 хаубица К9 Тундер, 48 лаких јуришних авиона ФА-50 и 218 ракетних бацача К239 Чунму.

Као додатак тренутним залихама, очекује се да ће Корејци до средине 2020-тих испоручити укупно хиљаду тенкова К2 и 600 хаубица К9.

"Ниједна западна земља не жели да повећа своју војску толико и тако брзо. Ко год да са Пољском склопи уговоре о наоружавању, деценијама има бенефиције јер она мора да одржава и поправља купљену опрему", рекао је Сиелма.

Кореја је интересантнија јер је њихова војна опрема генерално јефтинија од америчке и европске, а може да се произведе у кратком року. Ово је, оцењује "Политико", ударац француском председнику Емануелу Макрону чији концепт "европске стратешке аутономије" предвиђа да је она у стању да се брани домаћим (највероватније француским) оружјем.

Пољски лидери не крију да је притисак Европе на Пољску због њених контроверзних правосудних реформи и других питања такође играо улогу у одлукама о одласку у куповину у Сеул, наводи "Политико".

"Спремни смо да купујемо оружје у другим земљама ЕУ, али оне морају да зауставе свој рат против Пољске", рекао је председник владајућег ПиС-а Јарослав Качињски раније овог месеца.

"Спремни смо да поделимо послове и новац, али не када нам се каже да у Пољској нема владавине права", додао је.

Варшава је наручила италијанске хеликоптере Леонардо за осам милијарди злота, али је споразумом предвиђено да се хеликоптери праве у Пољској.

Иако нико у Пољској не доводи у питање исказане потрошачке амбиције, неки се питају о њиховој изводљивости и политичким мотивима.

"У реду, потребни су нам тенкови и хаубице, али да ли нам је потребно толико са стратешког и оперативног становишта? Није јасно зашто је министарство изненада објавило све ове договоре", рекао је пензионисани војни генерал Станислав Кожиеј, некадашњи шеф Бироа за националну безбедност Пољске.

"Мора да постоји равнотежа између војне потрошње и укупног економског развоја земље", рекао је Кожиеј.