Притисак на жену: време је да родиш дете
Иако смо на прагу 2023. године, и чини се доста еволуирали, мајчинство је и даље је једна од оних тема које се намећу женама чим пређу двадесет и неку годину, заврше факултет или почну да раде. И тај притисак не јењава, већ годинама постаје све јачи.
Као и већина девојчица, сада већ жена, одрастала сам уз стереотип који поручује да, ма колико успешна била на факултету или уживала у послу који радим и каријери коју градим, све то је недовољно уколико се нисам остварила као супруга и мајка. Како су године пролазиле, и сама сам почела да вгерујем да је то тако.
Сећам се, први пут су ме питали када ћу се удати и родити децу када сам била на последњој години факултета. Тада сам већ увелико радила, и био је логичан след догађаја: удаја и стварање породице. Донекле се слажем са тиме, међутим, оно што се занемарује јесте да је за свесно и здраво родитељство потребно не само имати адекватног партнера покрај себе, већ и бити спреман за улогу која мења живот из корена. Схвативши да у датом тренутку не испуњавам нити један од та два (за мене кључна) критеријума, решила сам да наставим са студијама и усавршавањем и градим каријеру о којој сам маштала. И сваки пут сам била револтирана питањем, јер не само да је то задирање у најдубљу интиму, већ су се на неки начин сви моји успеси стављали по страни јер се нисам остварила као мајка. Несигурност коју сам годинама развила јер "нисам довољно добра чим немам децу" почеле су да ме наводе на размишљање које је у потпуности супротно мом здраворазумском - да ли треба да родим дете само зато што "тако треба" и зато што друштво налаже да је то норма? Почела сам себе да упоређујем са женама мојих година, које поред посла имају децу, и одједном сам постала као људи из моје околине - више ми ни посао који волим, ни то што имам стан и кола није било довољно добро, а путовања са пријатељима су изгубила своју чар. Упала сам у замку из које нисам знала како да се извучем. Са жељом да променим перспективу наметнуту друштвом и порадим на себи кренула сам на терапију.
"Мајчинство представља једну од најзначајнијих улога у животу једне жене, која се најчешће доживљава као параметар личне вредности и остварености у животу. Уколико бисмо се осврнули на недалеку прошлост, увидели бисмо да жена, поред улоге мајке, из које је црпела посебан значај и важност, није имала другу битну улогу у породичном животу. Била је напросто сведена на ниво прво млађег, касније и старијег малолетног детета, које је одлуке од значаја препуштало својим родитељима, а касније супругу. Једино поље у којем је имала простора да буде важна и значајна било је управо поље мајчинства", објаснила ми је кроз терапијски рад, Наташа Ђорђевић, социјални радник и трансакциони аналитичар - практичар "ЛИСАН Каунслинг".
"Промене у друштвеним кретањима и развој друштва условили су и промену положаја жена, те жена више не мора црпети свој значај и важност само из једне улоге, улоге мајке".
У зависности од доживљаја себе као особе женског пола, од развијености самог друштва, од положаја и модела понашања мајке током одрастања, учешћа оца у одгајању и васпитању детета, природе партнерског односа родитеља током нашег детињства и одрастања ми изводимо закључке о браку и деци, односно улози супруге и мајчинству. Уколико смо доживели да је наша мајка била жртва породичног система, да се предала, одустала од свог живота, посла и напредовања зарад опстанка породице и одгајања деце, велика је вероватноћа да ћемо у браку и улози мајке управо видети нешто што ће нас увести у губитак могућности и слободе, као и стрепњу од губитка самих себе. Један број жена (не мали) мајчинство доживљава управо као предају, а размишљања попут "то је то, шта сам урадила, урадила сам" могу бити, поред бројних других, један од разлога за пролонгирање, одлагање уласка у ванбрачну заједницу или брак и формирање породице, наводи Наташа Ђорђевић.
Улога мајке је, као што и сама реч каже - улога, која треба да се обавља једно време, а на коју особа треба бити, како зрела, тако и спремна. Из дате улоге, потребно је и излазити и изаћи на време. Велики број жена са наших простора, заглављује се у улози мајке, наносећи штету како својој деци на првом месту,тако и себи.
Оно што бих препоручила девојкама и женама које размишљају на овакав или сличан начин јесте да застану, замисле се и обрате неком стручном лицу које се бави саветодавним радом на време, а како би преиспитале своја уверења, пре него да уплове у ванбрачну или брачну заједницу или да постану мајке, каже Ђорђевић.
