Ко су "непо-бебе" и зашто људи воле да их мрзе

Лили Роуз Деп, глумица и модел, ћерка Џонија Депа и певачице Ванесе Паради, изјавила је да не разуме одакле долази потреба за називањем деце познатих ''непо-бебама'' (бебе непотизма). Додала је да свако од њих и даље мора напорно да ради и да се докаже у индустрији, а име или веза родитеља само помажу да се стигне на праг, то јест да се почне.

То је управо оно што је многе наљутило у овој изјави - стићи на праг је најтежи део посла за оне који немају такву привилегију.

Као одговор на ову изјаву, модел Виторија Ћерети је поделила своје мишљење преко Инстаграма. Оно што је написала потврђује да постоји огромна разлика између непо-беба и оних који почињу као потпуно непознати модели. Описивала је своје искуство чекања сатима на кастингу, док би непо-беба само прошла поред и била примљена пре ње. Такође је рекла да на крају дана, ако се деси да не добију посао, увек могу да се врате у удобан и луксузан живот који им обезбеђују родитељи.

Поред Виторије, огласила се и Анок Јаи, супермодел. Анок је откривена преко фотографије на Инстаграму и говори да, иако је деловало као да је брзо постала популарна и богата, то није био случај. Била је у дуговима и носила терет издржавања своје породице, док је у исто време виђала себе на билбордима. За крај је додала да није проблем у самој привилегији, већ у недостатку свести о њој. Завршила је објаву реченицом о напорима које многи морају да претрпе само да би били у истој просторији у којој је непо-беба рођена.

Непотизам постоји одувек - од краљевске породице до Холивуда. Зашто је ово постала толико изражена тема данас? Иако је разумљиво да ће познати глумац свом детету сигурно обезбедити удобан живот и каријеру (свако би то учинио), јавност почиње да осећа презир, сматрајући да је таква прилика једноставно поклоњена.

Једно од објашњења може бити да се људи осећају преварено када виде да њихов омиљени глумац или менекенка, није добио успех само кроз напорни рад, већ је имао олакшане околности. Често се пласира да је идеал успешне каријере када неко изгради себе од самог дна до врха. На пример, у 90-тим је било веома узбудљиво слушати приче о проналажењу супермодела у тржном центру, улици или чак на пијаци.

Приче о ''обичним'' људима који доживе огроман успех под тешким околностима су нешто са чиме се највећи број људи може поистоветити, јер свако машта о унапређењу живота кроз труд, и можда само мало среће. Када се у овакву слику достизања успеха, наш идол не уклапа, постајемо свесни неједнакости са којима се суочавамо на директан или индиректан начин.

Непо-бебе нису криве што су рођене са познатим родитељима и удобним животом. Многи не би признали, али свако би желео да у потпуности искористи све што му је пружено. Проблем настаје када непо-бебе не желе да признају да су имале овакву врсту помоћи, што открива њихов неискрен приступ и поглед на свет. Тада се прави још већи јаз између звезде и ''обичних'' људи, и прераста у презир и завист. 

Не оспорава се рад и труд непо беба, али оно што се овде највише тражи је да свако ко је имао лакши почетак то и призна. Данас је управо оваква искреност постала више тражена и поштована, него наметање лажне идеје да свако може успети у одређеним круговима само ако није лењ и напорно ради.