Економија

Ко највише профитира од енергетске кризе? Европа скупо плаћа јефтин амерички гас

Енергетска криза у Европи, изазвана санкцијама Брисела Москви, пружила је америчким извозницима течног гаса, али и трговцима, прилику да зараде
Ко највише профитира од енергетске кризе? Европа скупо плаћа јефтин амерички гасwww.globallookpress.com © Javier Carrion/Keystone Press Agency

Европска унија (ЕУ) је под огромним притиском да ограничи цену увезеног природног гаса како би смањила трошкове енергената, али многе компаније зарађују богатство продајући јефтин амерички гас континенту по ценама које терају сузе на очи.

Течни природни гас (ЛНГ) утоварен у танкере у америчким лукама кошта скоро четири пута више на другој страни Атлантика, углавном због поремећаја на тржишту изазваног скоро потпуним губитком руских испорука након санкција које је Брисел увео Москви због специјалне војне операције у Украјини.

Европска комисија се нашла под жестоким притиском да осмисли план за ограничење цене гаса, али неке земље, на челу са Немачком, страхују да би таква мера могла да подстакне пошиљаоце да преусмере драгоцени терет негде другде. Комисија уз то делује као да оклева, а њен предлог објављен у уторак толико је захтеван да услови нису били испуњени чак ни током лета када су цене биле повољније, пише "Политико".

Највећи амерички извозник ЛНГ-а каже да је упркос свему велики део трговине у европским рукама.

"Деведесет одсто свега што производимо продајемо трећим странама, а већина наших купаца су комунална предузећа - 'Енелс', 'Ендесас', 'Натургис', 'Центрикас' и 'Енгис ов д ворлд'", рекао је Кори Гриндал, извршни потпредседник за светску трговину у америчком извознику ЛНГ-а "Шенир енерџи" поменувши неке од највећих европских енергетских компанија.

"Шенир енерџи", који је ове године извезао 70 одсто свог ЛНГ-а у Европу, продаје свој гас по фиксним ценама одређеним према америчкој референтној цени, названој "Хенри хаб", која тренутно износи око шест долара за милион британских термалних јединица.

У просеку, цена за све "Шенирове" уговоре је 115 одсто "Хенри хаба" плус три долара, рекао је Гриндал. То износи око 33 евра по мегават-сату. Поређења ради, тренутна референтна стопа ЕУ, названа ТТФ, износи 119 евра по мегават-сату.

То је велика накнада за оне који препродају тај ЛНГ на европском тржишту на велико, профитирајући од страха да можда неће бити довољно гаса да се прегура зима.

Упркос страховањима да би ограничење цене у ЕУ могло да доведе до тога да се гас пошаље азијским купцима који нуде више и тако доведе до несташице у целом блоку, Гриндал је одлучно рекао "не" на питање да ли би ограничење цене утицало на то како "Шенир" послује са европским компанијама.

"Наша зарада је заснована на тим дугорочним уговорима", додао је он.

Другим речима, ако купци одлуче да размене свој драгоцени терет за већи профит изван Европе када га добију, то је њихова одлука.

Упирање прстом

Разлика између цена гаса у САД и ЕУ није прошла незапажено код европских политичара – али већина упире прстом на америчке произвођаче, а не на препродавце који су ближи кући.

"У данашњем геополитичком контексту, међу земљама које подржавају Украјину постоје две категорије које се стварају на тржишту гаса: они који скупо плаћају и они који продају по веома високим ценама", рекао је француски председник Емануел Макрон. "Сједињене Државе су произвођач јефтиног гаса који нам продају по високој цени... Мислим да то није пријатељски."

Макрон је, наводи бриселски портал, згодно игнорисао чињеницу да је највећи европски власник дугорочних америчких уговора о гасу нико други до француски "ТоталЕнерџис".

Приликом прошломесечног објављивања извештаја о заради, финансијски директор "ТоталЕнерџиса" Жан-Пјер Сбрер је изјавио да је приступ компаније више од 10 милиона тона америчког ЛНГ-а годишње "огромна предност за наше трговце, који могу да посредују између САД-а и Европе."

"А сада, с обзиром на цену ЛНГ-а, сваки товар износи око 80 милиона долара, некад чак и 100 милиона долара. Дакле, када смо у могућности да преусмеримо или да бирамо између различитих тржишта, то је веома ефикасан начин да максимано повећамо вредност која долази из тог посла", додао је он. "Новчани ток ове величине представља почетак нове ере за компанију."

Шпанска компанија "Натурги", која према уговору добија око пет милиона тона америчког ЛНГ-а годишње од "Шенира", такође је ове године зарадила скоро пет пута више од трговања гасом у поређењу са 2021. годином, захваљујући "повећаном распону између 'Хенри хаба' и ТТФ-а", како су навели у свом полугодишњем извештају.

Дугорочни уговори са САД нису увек били тако исплативи. У ствари, од 2016. до најмање 2018. године, купци су углавном губили новац на фиксним пословима, што је довело до тога да их неки продају даље.

Шпанска "Ибердрола" је 2019. године, на пример, заложила свој 20-годишњи уговор са "Шениром" код азијског трговца "Павиљон енерџи", који сада има користи од продаје на скупом глобалном тржишту.

У Уједињеном Краљевству, "Центрика" је покушала - и није успела - да прода свој ЛНГ уговор 2020. године, када су ограничења која је увела влада довела до пада цена у реалном времену. То је укључивало 20-годишњи фиксни уговор са "Шениром" који би требало да истекне 2038. године.

Сада када су цене у реалном времену поново скочиле, "Центрика" - која је део компаније "Бритиш гас" у власништву "Шела" - убире плодове и жељно је склопила још дугорочних уговора, а најновији је 15-годишњи уговор са америчким извозником ЛНГ "Делфином" који почиње 2026.

"Ово је заиста важан ток профита за нас", рекао је финансијски директор "Центрика" Крис О'Шеа инвеститорима.

За разлику од неких произвођача - на пример на Блиском истоку - који ограничавају крајњу дестинацију ЛНГ-а на потрошаче у Азији и спречавају да се гас даље продаје по вишој цени, амерички гас мења власништво у тренутку када се утовари на брод и долази без икаквих обавеза.

То оставља купцима слободу да преусмере драгоцену понуду где год је то најпрофитабилније - понекад на рачун својих клијената, ако се испоставити да је јефтиније прекршити већ постојеће обавезе домаће испоруке.

"Можемо да контролишемо само оно што можемо да контролишемо", рекао је Гриндал. "Амерички ЛНГ је без одредишта."

Али што се тиче испоруке на брод по претходно договореним ценама, "наш фокус је да будемо тај поуздани добављач, да будемо посвећени обавезама које смо преузели према нашим купцима, и посвећени смо да учинимо све што можемо да помогнемо ЕУ у овој ситуацији."

image