Хрватска се не одриче усташких симпатизера: Обожаваоци Павелића "красе" престоницу

Улица које носе имена истакнутих антифашиста све мање, а оне које величају усташе нико не дира
Хрватска се не одриче усташких симпатизера: Обожаваоци Павелића "красе" престоницуАуторска права: None © Unsplash/Sara P

Једанаест улица у Загребу и даље носе имена усташких злочинаца и симпатизера усташког покрета, док је улица које носе имена истакнутих антифашиста све мање, пишу "Вечерње новости".

До промене курса у хрватској престоници није дошло ни након што је средином прошле године за градоначелника изабран Томислав Томашевић из левичарске коалиције "Можемо". Када је реч о улицама које носе имена бораца бротив фашизма, њих је последњих година све мање, а сада су остале само оне назване по Владимиру Назору, Аугусту Цесарцу и Божидару Аџији.

Тако се једина улица у Загребу зове по Ивану Оршанићу, државном секретару за пропаганду усташког режима, који је био члан усташког покрета од пре Другог светског рата. Био је и заповедник Усташке младежи, а у мају 1945. године побегао је у Аргентину и уређивао емигрантску усташку штампу.

Једна од загребачких улица названа је и по Стјепану Јавору, оснивачу тајног Усташког покрета и са Антом Павелићем побегао пре рата из Хрватске, да би касније по повратку био осуђен и умро у затвору у Сремској Митровици.

У време НДХ по Јавору је названа улица у самом центру града, а не тако давно у Загребу је постављена и табла на којој пише да је "у овој згради живео истакнути праваш, неустрашиви борац за Независну Државу Хрватску и мученик Стјепан Јавор, осуђен од српских власти и страховито мучен у затвору", преносе „Новости“. Да не би имао улицу само у Загребу, названа је и једна у Бјеловару по Јавору.

Једна улица у главном граду Хрватске носи име и по песнику Владимиру Јурчићу, песнику који је који је у својим песмама хвалио најкрвавије усташке злочинце, попут Јуре Францетића.

Био је познати пропагандиста усташке идеологије, писао је прилоге који су дизали морал усташкој младежи, а у својим песмама уздизао је и Анту Павелића. Након слома НДХ желео је да побегне из Хрватске, али у томе није успео и убијен је 1945. године.

Загреб има улицу названу и по сарајевском надбискупу Ивану Шарићу, који је на сва уста хвалио усташе и Павелића и често писао "са вером у Бога и уз драгог нашег поглавника будимо увек за Дом, спремни". Хвалио је и многе друге усташе називајући их "чуварима хрватске безбедности", а у Павелићу је видео божанство, па чак и писао песме о њему.

Све то, али и још много другог, није сметало да Шарић добије и сачува улицу, пошто су и левичари и десничари у Загребу по својој вољи мењали називе. Шарић, који је Павелића називао "апостолом", човеком пуним наде, вере и љубави и дан-данас има улицу.

Узалуд су се антифашисти бунили против назива ових улица. Ни Јосип Броз Тито се неће највероватније "вратити" у центар града, а сигурно не на место које је дуго носило назив Титов трг, где је зграда Хрватског народног казалишта. Постоје предлози о враћању Титовог имена, али ван центра града.

На чекању су још многи предлози за називе улица и тргова, међу којима је и онај да се једна загребачка улица назове по писцу Владану Десници. Дуго времена чека се и предлог да се по страдалној Александри Зец, дванаестогодишњој девојчици српске националности коју је 1991. убио хрватски полицајац, назове један загребачки трг.