Синиша Мали: Циљ је стабилност у снабдевању свих енергената

Министар финансија Синиша Мали истакао је да је најважније сачувати животни стандард грађана, напомињући да ће се Србија и даље имати одговорну политику.

"Терет кризе преузимамо на себе, што сматрам и основном функцијом државе у оваквим временима. Држава се понела веома одговорно када се у условима растућих цена горива одрекла дела дохотка од акциза, тиме умањујући своје приходе у буџет, али, са друге стране, обезбеђујући да цена горива не порасте онолико колико је могла без овог потеза. Ако погледате приходе у ребалансу буџета, видећете да су били већи за укупно 192 милијарде динара, и да је свуда раст осим код акциза, али смо на тај начин обезбедили ниже цене горива", рекао је Синиша Мали у интервјуу за "Политику".

Министар је истакао да се будно прати стање на тржишту и да се на основу тржишних кретања доносе одлуке.

"Били смо одговорни и грађани су видели да брзо, ефикасно и правовремено реагујемо", истакао је Мали.

На питање да ли је било тешко направити буџет за 2023. гоину у време глобалне нестабилности, када је инфлација сасвим извесна, министар финансија је одговорио да се Србија из дана у дан бори да сачува тешко стечену стабилност, наводећи да на тај начин имамо простора за веће плате и пензије, али и помоћ младима.

"Буџет за наредну годину биће развојан, уравнотежен, социјално оријентисан, са елементима предострожности за кризна реаговања. То значи да ћемо дати све од себе да обезбедимо и даљи раст, али и заштиту оних који највише могу да осете ефекте преливања кризе на нашу земљу. Са јавним инвестицијама настављамо, а желимо и да стране директне инвестиције даље расту и да следеће године премашимо овогодишње 3,4 милијарде евра прилива за првих десет месеци. Све то уз већ поменуту подршку грађанима".

Мали је нагласио да је веома битан сегмент у ребалансу и буџету за наредну годину сектор енергетике.

"Битно је да ту будемо стабилни, да имамо струје, гаса, свих потребних енергената, будући да је овај сектор тренутно извор свих светских нестабилности. Неће бити лако, али сам уверен да ћемо успети у томе", оценио је министар.

Мали је одговорио и на питање да ли ће бити довољно новца за финансирање дефицита и плаћања дугова у 2023. години, будући да је најављен кредит од Емирата, ММФ-а и Светске банке.

"Све обавезе се планирају, реагује се благовремено и ритам наплате је пројектован у складу са свим плановима. Наредне године доспева око 4,6 милијарди евра дуга, директних обавеза, од чега је око 67 одсто унутрашњи дуг, док се преостали део односи на обавезе по зајмовима и то десет процената на кредите према међународним институцијама Светској банци, Европској инвестиционој банци и тако даље, 16 одсто билатерални уговори… Министарство финансија благовремено планира и размишља о стратегији и начинима обезбеђивања неопходних средстава за њихову отплату, тако да смо већ средином године кренули у преговоре са различитим институцијама како бисмо обезбедили довољну подршку, а планирамо да део дуга отплатимо и емисијом обвезница на домаћем тржишту", истакао је министар финансија.

Камате "из небеса"

Синиша Мали се осврнуо и на актуелну ситуацију у вези са каматама које су "отишле у небеса". Он је истакао да Србија нема високе стопе на дуговања, наводећи да очекује да ће учешће камата у БДП-у, наредних неколико година остати испод или око два одсто, што је за Србију добра позиција, како би избегла изазове.

"Овај однос је у последњих неколико година преполовљен. На крају 2022. износиће око 1,6 одсто, 2015. је било чак 2,9 процената БДП-а. Развој тржишта капитала државних обвезница, раст кредитног рејтинга земље, смањење премије ризика, ниска стопа инфлације и смањење референтне каматне стопе НБС снизили су нам и цену задуживања последњих година и трасирали нам прави пут", напоменуо је министар финансија.

Будући да су губици "Електропривреде Србије" и "Србијагаса" повећали минус у државној каси и један су од главних разлога ребаланса, инсистира се на томе да се они реформишу. Ит ММФ-а је наведено да нови аранжман треба да подржи напоре власти са акцентом на енергетски сектор. 

Мали је истакао да су губици поменутих предузећа настају због ниске цене струје и гаса ка становништву и привреди.

"Цена струје на тржишту је скочила десет пута од прошлог септембра до овог, а ми смо, са друге стране, имали само једно ниско повећање цена. Циљ је да се ова предузећа финансијски стабилизују и да се оптерећење буџета умањи у наредној години. Наш задатак је да обезбедимо пре свега стабилност у снабдевању свих енергената, што значи да ни у једном тренутку не буде угрожена испорука енергената ка грађанима, да имају струју, грејање. Због тога смо испреговарали подршку ММФ-а, а свакако да смо разговарали и правили планове и о структурним променама ових предузећа које ће се спровести у склопу свеукупних реформи у Србији", констатовао је министар финансија.

Синиша Мали је упитан да ли ће Србија национализовати компанију "НИС", министар је указао да је нашој земљи веома битно нормално функционисање како би се грађанима и привреди обезбедила довољна количина енергената.

"Циљ је да буде горива на пумпама, а да, са друге стране, и наше компаније имају довољно мазута, лож-уља и свега онога што "НИС" обезбеђује. У условима светске енергетске кризе веома је важно да имате стабилну и јаку компанију која вам даје потпуну сигурност. Имам редовне контакте са представницима НИС-а и сматрам да ћемо и даље кроз конструктивну сарадњу и дијалог наставити да доносимо одлуке које су у интересу превасходно грађана Србије, закључио је Синиша Мали.

"Србија није случајно лидер у региону"

На питање да ли Србија размишља о порезу на екстрапрофите као многе земље, министар финансија је рекао да пажљиво прати рад других држава и најављивање ове теме која је дошла из Хрватске, Аустрије и Мађарске.

"У овом тренутку Србија не размишља о увођењу екстрапрофита. Потпуно смо стабилни, имамо довољно новца у буџету и не желим да изазивам било какве шокове или негативне реакције са изненадним и неочекиваним одлукама. Боримо се за предвидиво привредно окружење и сваку одлуку доносимо у сарадњи са привредом и привредницима. Србија није случајно лидер у региону у привлачењу страних директних инвестиција. Више од 250 нових фабрика смо привукли у последњих десет година, незапосленост нам је на историјски ниском нивоу. Наставићемо са реформама јер је то важно и за компаније које послују у Србији. Е-фискализација, е-фактуре, борба против сиве економије, даље унапређење рада Пореске управе… Важно је и да наставимо регионалну сарадњу кроз иницијативу "Отворени Балкан", то је оно што представници фирми желе да чују".

Будући да је Србије у септембру 2021. године узела зелене обвезнице са само један одсто камате, министар је одговорио и на питање за шта је тај новац употребљен.

Средства су намењена за пројекте као што су "Чиста Србија", изградња београдског метроа, улагања у железничку инфраструктуру и друге пројекте из такозване зелене агенде. Зелена еврообвезница емитована је у износу од једне милијарде евра са роком доспећа од седам година и купонском стопом од један одсто, најнижом до сада постигнутом на међународном тржишту. Република Србија се сврстала у ред ретких европских земаља које су то урадиле", појаснио је он.

"Пројекти прихватљиви за финансирање из зелених обвезница дефинисани су оквирним документом за издавање зелених обвезница, који је усклађен са стандардима Међународне асоцијације за тржиште капитала и израђен је на начин да обезбеђује сигурност инвеститорима да ће прибављена средства путем емисије зелених обвезница бити коришћена за финансирање зелених пројеката а из области обновљиве енергије, енергетске ефикасности, саобраћаја, одрживог управљања водама и отпадним водама, спречавања и контроле загађења и циркуларне економије и заштите животне средине и биодиверзитета и одрживе пољопривреде".

О порезу за фриленсере

"Драго ми је што смо после дужег времена успели да постигнемо договор са фриленсерима, да и они буду задовољни, а да је и држава нашла прихватљив начин да их опорезује. С обзиром на то да остварују различите приходе, као и да су за многе од њих то једини приходи, предложено је да бирају између два начина плаћања пореза и доприноса. У првој опцији, опорезиви прилив је остварени приход у кварталу у бруто износу и умањује се за нормиране трошкове у износу од 96.000 динара, а порез на доходак се плаћа по стопи од 20 на добијену основицу, док су доприноси за пензијско и инвалидско осигурање 24 одсто, почев од следеће године. Доприноси за обавезно здравствено осигурање износе 10,3 процента, с тим да основица доприноса за здравствено осигурање за квартал не може бити нижа од троструког износа 15 одсто просечне месечне зараде у Србији", рекао је Мали.

Према његовим речима, друга опција подразумева да се опорезиви приход утврђује тако што се остварени приход у бруто износу у кварталу умањује за нормиране трошкове у износу од 57.900 динара увећане за 34 одсто бруто прилива оствареног у кварталу. На овако утврђен опорезиви приход плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 10 одсто. Доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се по истим стопама као и у првој опцији, а опорезиви приход је основица за обрачун висине доприноса, с тим што у овој опцији имамо прописану кварталну минималну основицу за оба доприноса, и то доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, најмање троструки износ најниже месечне основице доприноса и доприноса за обавезно здравствено осигурање, најмање троструки износ 15 одсто просечне месечне зараде у Републици Србији. 

Када је реч о ефектима унакрсне процене зараде и имовине, Мали је рекао:

"У овом тренутку су у току поступци провере 13.000 физичких лица за које је процењено да заслужују посебну пажњу Пореске управе. До овог броја дошло се након укрштања података о увећању имовине и пријављених прихода за више од 1,2 милиона грађана. Код њих је та разлика износила више од 150.000 евра и то ће истражити Сектор за утврђивање порекла имовине и посебног пореза Пореске управе Републике Србије. Њихови пријављени приходи ни приближно не одговарају наведеном увећању вредности имовине и то буди сумњу. Корупција је деценијама рак рана Србије, мора се искоренити јер је без тог корака узалудан сав уложени реформски труд. Борба са корупцијом мора да буде одлучна".