Анти-ковид протести и пропаганда: Шта се заиста дешава у Кини? (ВИДЕО)

Протести у неколико кинеских градова против владине политике "нулте толеранције" ковида 19 постали су ударне вести у извештајима и анализама водећих западних медија, а пажња коју су добили не може а да не изазове упитаност да ли је таква ангажованост делимично мотивисана и тиме што западни званичници све јасније Кину означавају као "претњу", "конкурента на којег треба обратити пажњу" и некога ко "не дели наш систем вредности".

Протесте је, према извештајима западних агенција, изазвао пожар у петак у Урумћију у којем је погинуло десет људи, за шта је део незадовољних окривио владине анти-ковид мере. Из Урумћија, протести су се проширили на Шангај, Пекинг, Вухан, Ланџоу, али и на десетак универзитетских кампуса.

У извештајима западних медија наводи се да је реч о "историјским протестима", "шокантним", "без преседана", речју, о побуни какву Кина до сада није видела. Масовност протеста, међутим, доводи у питање оправданост таквог закључка. Према извештају Ројтерса, у Шангају је јуче протестововало неколико стотина људи – у истом извештају се наводи и да је у овом граду 25 милиона људи било обухваћено мерама затварања, па је већ и из тог извештаја лако закључити о коликом се проценту незадовољних ради и колике су размере "историјских протеста".

У Пекингу, то је, према извештајима исте агенције, била "већа скупина људи", док се у студентским кампусима окупило "неколико десетина" демонстраната са белим папирима, који би требало да симболизују владину цензуру. Нема назнака да ће се протести данас наставити у Шангају, извештава овог јутра Ројтерс.

Локалне власти у Урумћију саопштиле су да страдање десеторо људи у пожару нема везе са мерама "затварања", да тај део града, није био "закључан" у то време, а данас је портпарол кинеског Министарства спољних послова Лијан Жао оптужио "неке снаге са скривеним мотивима" да намерно повезују пожар у Урумћију са ковид ограничењима.  

"Потпуно је непотребно да се неки људи брину за безбедност живота у Кини", рекао је Жао на конференцији за новинаре.

Новинар Би-Би-Си-ја, за којег је његова медијска кућа известила да је приведен на протесту, према Жаовим речима приведен је јер се није легитимисао као новинар, додајући да је полиција само склањала демонстранте са улице.

Би-Би-Си, иначе, попут бројних других медијских кућа, напомиње да кинески државни медији избегавају да извештавају о протестима, односно да их прећуткују што тумаче као "државну цензуру". Би-Би-Си наводи да Кина бележи рекордан број нових случајева оболевања од ковида 19 и да су здравствене власти саопштиле да је у недељу регистровано 40.052 нових случајева оболевања.

Британски медији не улази у "непотребне" детаље, попут кинеске агенције Синхуа: тог дана регистровано је 3.758 потврђених случајева ковида 19 и 36.304 асимптоматских случајева, који не улазе у ковид статистику већине земаља, не само западних. У тоталу: 40.052.

Кина се припрема да имплементира девето издање ковид-19 протокола и 20 прилагођених мера које би требало да воде ка постепеном попуштању неких мера и њиховом прилагођавању у зависности од ситуације на терену. Пре него што су им за око запали протести, западне медије привукле су ове најаве.

"Блумберг" је тако проценио да би потпуно отварање Кине могло да доведе до чак 5.8 милиона људи на одељења за интензивну негу у болницама, као и да "нема начина да се обузда неконтролисани талас инфекције".

Шта год да Кина уради, за запад је то погрешно

Коментаришући овакав приступ, кинески портал "Глобал тајмс" кратко и јасно закључује да је "шта год да Кина учини у борби против ковида 19 у очима западних медија погрешно". Погрешна је политика "нулте толеранције", погрешно је и постепено отварање.

Кинеску ковид политику "Глобал тајмс" представио је у бројкама: њен резултат је 5.200 умрлих од почетка епидемије, док је у Сједињеним Америчким Државама број смртних исхода од короне 1.09 милиона.

"Како би се видело какав би био утицај америчке ковид политике да се она примењивала на Кину, требало би помножити америчке статистике 4.3 пута. Када би Кина имала исту стопу смртности као САД, то би значило 4.7 милиона смртних случајева", наводи се процена британског стручњака Џона Роса.   

Иако се на недавном самиту Г20, где су се светски државници утркивали да се сусретну са кинеским председником Си Ђинпингом, није чинило да је тако, "код куће" већина западних земаља већ има обликоване стратегије које на Кину гледају као на опасност. За Канаду, Кина "ремети глобални поредак". За САД она је "главна претња", док је, и по овом питању несложна ЕУ, види као "глобалног конкурента", одбијајући да заоштри свој став према Пекингу попут западних савезника.