Магазин

Стари - "Нови биоскоп Звезда''

Зграда старија од 100 година је некада била велики културни симбол Београда, али након што је напуштена, почела је да пада у заборав. Група младих људи су је успешно обновили пре неколико година и донели нов живот и нове генерације публике у ово јединствено место
Стари - "Нови биоскоп Звезда''© Facebook/Novi Bioskop Zvezda

Једно време деловало је као да најстарији биоскоп у Београду никада више неће отворити своја врата. Ово је разочарало креативце и љубитеље уметности, који су сматрали да ово представља пропадање културе и непоштовање историје Србије. Такође, проблеми приликом приватизације овог објекта су довели до додатног запуштања. То је управо оно што је подстакло једну групу младих да преузму ствар у своје руке и буквално "оживе" ову зграду.

''Покрет за окупацију биоскопа'' како себе називају, је 2014. године ушао у простор старог биоскопа ''Звезда'' на Теразијама, који је је првобитно био намењен потребама фотографа Србије, затим постаје место за пројекције након оснивања предузећа ''Београд филм''. У протеклих осам година су се чланови мењали, али циљ је увек био исти, а то је чување културног и уметничког образовања.

Група "сквотера", како се називају људи широм света који ''окупирају'', то јест улазе у напуштене културне институције, састоји се од студената и волонтера који састављају репертоар, али и одржавају стари простор. Сала се чисти пре и после сваке пројекције, које често имају велику публику, иако није свима познато да је ово место отворено. Када се обрати пажња на дизајн сале и стање фасаде, јасно је да ова зграда има неколико деценија историје у себи. Међутим, одише јединственом топлином и лепотом која мало где може да се искуси у граду који се из дана у дан прекопава и реновира, мењајући идентитет прошлости. Један од најлепших детаља је округли витраж у ходнику, посвећен Анастасу Јовановићу, пиноиру фотографије у Србији и Европи.

Два члана ове групе, студент новинарства Ђорђе Балаш и волонтер биоскопа Станко, откривају за РТ Балкан, која је сврха ове ''окупације'' и како данас функционише биоскоп. "Циљ је да понудимо нешто што нема нигде да се види, репертоар састављамо на основу тога шта нам публика предложи или се ми међусобно договоримо. Много људи није гледало што култне, што експерименталне филмове, а често се дешава да пуштамо неке које ни сами нисмо видели. Желимо да понудимо програм који не може да се нађе у осталим биоскопима у Београду".

Како функционише план и програм?

Ми смо дугогодишњи другари и лако нам је да се договоримо. Увек планирамо унапред. На пример, недељом се пуштају анимирани филмови, тако да они који се најбоље разумеју у то ће дати своје предлоге. Такође, многи људи воле поноћне или летње пројекције на тераси које немају нигде другде да се пронађу у Београду, идеја је да понудимо јединствено искуство.

Бирамо филмове с којима нећемо имати проблема са ауторским правима. Проверавамо које медијске куће држе која права за емитовање, увек одрадимо свој домаћи задатак или се директно обратимо носиоцима права.

Да ли цео биоскоп функционише по принципу донација?

Да, принцип рада је да је све бесплатно и онај ко хоће, може да остави донацију. Главно је да људи виде леп садржај и да се добро проведу. Потребно је пуно новца за поптуну рехабилитацију целог места, али овим системом донација успевамо да одржавамо ово алтернативно место. Донација зависи од особе до особе, неко се почасти грицкалицама и не остави ништа, а неко плати флашицу воде 500 динара.

Од када је биоскоп ''окупиран'' пре осам година, да ли се нешто променило по питању власништва? Има оних који на ово место гледају као злоупотребу простора која може бити пример другима да ураде слично?

Ништа се није променило, исто је као када је 2014. године прва екипа окупирала простор. Не бисмо ово назвали злоупотребом, већ неком врстом рехабилитације културе. Такође, сматрамо да уметност нема цену. Ово није место традиционалног комерцијалног карактера, ми немамо ништа од тога. Види се по изгледу биоскопа, а и по нама, да се овде не злоупотребљава простор ради новца.

С обзиром на медијску пажњу коју сте добили ''окупацијом'', да ли сте имали проблеме од 2014. године?

Нисмо имали већих проблема, осим жалби комшија за гласан звук током летњих пројекција на отвореном, али успели смо и с њима да се договоримо. Увек се побринемо да те филмове не пуштамо после 11 увече.

Такође, највећи проблем који смо недавно имали је забрану пушења пре два месеца. Неки би рекли да је то лош публицистички потез, јер је ''Звезда'' била ''оно место где може да се пуши током филма'', али када се преко 300 људи скупи у затвореној сали са цигаретама, постаје опасно по здравље, али и за стари намештај.

 Да ли је тренутно најкориснија промоција преко Инстаграма?

Највећи број пратиоца је на Фејсбуку, где имамо око 30 хиљада лајкова, а на Инстаграму око 12 хиљада, који млади највише користе. Нама је публика шарена. Истина је да су данас за рекламу најзначајније друштвене мреже, али нама је, у ствари, највећа промоција оно што се прича по граду. Доста наших гостију су странци и занимљиво је да добијају препоруке и од неких хостела по центру. Хвала тим хостелима, претпостављамо да су то студенти који раде на тим местима и одлуче да нас спомену када неко од гостију пита шта има занимљиво да се види у Београду. Лепо је када неко из стране земље приђе и каже да је овде био пре неколико година и одлучио поново да посети биоскоп.

 Да ли је млађа публика она која углавном посећује пројекције?

Нема правила, зависи од филма и дана пројекције. Нико ко долази овде не треба да се осећа нелагодно, пружамо слободу да свако доноси своје пиће и грицкалице, али генерално добра енергија је оно што привлачи људе. Наш омиљени гост је господин од преко 70 година, надимак му је Штрумф. Некада нам тражи одређене филмове које жели да види, али ипак дође на сваку пројекцију, а у случају да му се не допадне, оде на пола филма. Имамо неколико сталних гостију и улепшају нам дан када нам се јаве. Такође, често нам се дешава да старији људи прођу и одушеве се када виде да простор поново ради, увек спомену да им је то било омиљено место за излазак.

Тренутно се планира сређивање других просторија за одржавање изложби, вечери поезије и других уметничких манифестација. Ђорђе и Станко додају да је требало неколико година да се пробере група људи која има исти циљ, како би били сигурни да су они који су остали заиста ту због идеје ширења културе. Свако помаже у ономе у шта се најбоље разуме и љубав према уметности је оно што је увело нов живот у овај култни биоскоп.

image