Паганска историја новогодишњих украса

Сматра се да су многе празничне традиције потекле од паганских веровања. Долазак хладног периода се обележавао различитим верзијама прославе зимске краткодневнице (такође названа Јуле у германским земљама).

У Римском царству је то био фестивал Сатурналија, то јест давање почасти богу Сатурну. Он је био представник богатства, мира и пољопривреде и сви би уживали у храни, пићу и игри током ових дана. Такође, украшавање села и градова су били саставни део славља, као и размењивање поклона, један од наших омиљених празничних обичаја данас. Овај фестивал је био обред за успешну и веселу предстојећу годину.

Јелка, новогодишњих заштитни знак, била је саставни део паганских верских обичаја, уз друге врсте зимзелених биљака. Највише су биле распрострањене у нордијским земљама и представљале су заштиту од урока. Како би се истакли дрвени украси на њима, коришћене су свеће које би биле завезане или слепљене воском на гране. Проналаском струје, свеће су замењене светиљкама годинама касније. Када је енглеска краљица Викторија видела украшене јелке приликом путовања у Немачкој, одлучила је да жели једну за своју собу, па се овај обичај проширио по остатку Европе. Хришћани су преузели окићену јелку и користили је као верски симбол у представама Адама и Еве, где би окачене јабуке на зимзелено дрво алудирале на причу о забрањеном воћу.

Црвена и зелена су постале заштитне боје зимских празника јер су древни Келти величали божиковину, која би преживљавала хладне дане без губљења својих јарких боја. Касније, у 14. веку су се ове боје користиле за осликавање црквених паравана који би одвајали свештенике од народа. Сматра се да су због тога ове боје постала врста приказивања граница, па се црвеном и зеленом симболично обележава линија између краја једне и почетка друге године.  

Данас се традиције разликују од куће до куће. Многима празнично украшавање представља верски обичај, али има и оних који једноставно уживају у естетици и користе ово време за забавну и уживање. Скоро на сваком ћошку града људи постављају јелку, лампице, црвене и зелене чарапе, без претераног размишљања о њиховом контексту. Иако није неопходно знати детаље порекла свих обичаја, добро је бити свестан на који начин људи проналазе и приказују лепоту годишњих доба кроз различите вере у историји.