Зашто волимо љуто

Једна од теорија која објашњава нашу љубав према љутом лежи у културном и генетском наслеђу, према коме бирамо љуту храну јер нас она штити од вируса и микроба, а када наши рецептори који се налазе у усној дупљи "осете" љутину, до мозга долази импулс који говори да је храна коју једемо безбедна.

Постоји и друга теорија која је везана са задовољством које имамо приликом осећаја љутине. Доктор Пол Розин, професор психологије на Универзитету у Пенсилванији, тврди да је конзумација љуте хране једна врста "ограниченог ризика" и "бенигног мазохизма".

Ипак, љута храна у нашем телу заиста изазива неку врсту одбрамбене реакције - приликом конзумације љутог повећава се број откуцаја срца, убрзава се дисање, а мозак почиње да лучи адреналин. Исту реакцију наш организам има и приликом доживљавања страха, као када скачете са "банџија" или се возите на ролеркостеру, а овакви импулси поред тога што на неки начин узбуђују, шаљу и други импулс, а то је смиреност, јер подсвесно знамо да је све у реду.

Сковилова скала љутине - како да знамо колико је нешто љуто

Скала љутине зависи од врсте паприке. Фармацеут Вилбур Сковил је 1912. године креирао скалу за мерење љутине - њена мерна јединица СХУ добила је назив управо по њему, а заснована је на осетљивости на капсаицин, активни састојак који даје љутину.

Тако, према Сковиловој скали љутине, популарна паприка бабура налази се на самом дну, будући да је њен СХУ једнак нули. Код љуте "халапењо" папричице СХУ вредности иду од 2.500 до 10.000, а познати сос "Табаско" према Сковиловој скали љутине има вредност 3750. Папричица "Каролина рипер", чија величина плода не достиже ни 4 центиметра, сматра се најљућом на свету, и веровали или не, њен СХУ је чак 2,2 милиона!