Изборни "Театар Американа"

За веома кратко време у Сједињеним Америчким Државама догодиле су се две ствари које у значајној мери одређују ток председничких избора, а тиме, на неки начин, и судбину света, јер од тога ко ће бити амерички председник, у великој мери зависи да ли ће бити новог великог рата. Тај рат би због веома извесне употребе нуклеарног оружја претио и светском катаклизмом.

С једне стране, извршен је атентат на Доналда Трампа, а са друге, Џо Бајден је "елиминисан" као кандидат Демократске партије. У самој Америци у току је унутрашњи сукоб између конзервативних суверениста које оличава Доналд Трамп и џендеристичких глобалиста које представља Џозеф Бајден.

Атентат на Трампа, преношен уживо, све са снимљеним метком, без обзира на то да ли је био стваран или режиран, произвео је стварне последице. Узбуркао је и америчку и светску јавност и показао да је Трамп, иако у добрим годинама, веома виталан и спреман да и своју крв приложи у борби за добробит америчке нације, тј. у намери да је поново учини великом. Та борба води и добробити целога света утолико што спречава глобални катастрофични конфликт нуклеарних сила. Ток догађаја у свету се са Трампом као новим председником може суштински променити. Он ће покушати да промени курс великог америчког брода на време, како не би доживео судбину Титаника.

О опасности избијања трећег светског рата сам Трамп је више пута говорио. У својој Агенди 47 која заправо представља манифест његове кампање за 47. председника Сједињених Америчких Држава он износи основе своје политике које обухватају свеобухватне реформе у политичком систему које се тичу економије, образовања, здравства, имиграције, националне безбедности, спољне политике, слободе медија, трансџендера итд. Циљ ове агенде јесте да јасно прикаже америчким гласачима шта он има намеру да уради уколико поново постане председник.

Део те агенде који се тиче економије, посебно се односи на Кину. Између осталог, Трамп жели да ограничи кинеско власништво над инфраструктуром у Сједињеним Државама и генерално да смањи трговински дефицит са овом земљом коју Трамп види као главног противника у будућности. Зато би у спољној политици заступао принципе преговарања и настојао да сукоб у Украјини заврши у року од 24 часа.

У једној од објава на бившем Твитеру, садашњој платформи Х, још у фебруару 2023. године у којој објашњава како ће "зауставити дементне ратне хушкаче и глобалисте у њиховом прифитирању од бесконачних ратова", Трамп је рекао да нам светски рат никада није био ближи (World war III has never been closer than it is right now) и да је крајње време да се заустави њихова владавина терора и крвопролића. У истој објави врло оштро критикује садашњи естаблишмент и тврди да је још као председник одбио катастрофалне савете вашингтонских генерала и бирократа који "једино знају како да увуку у конфликт, а не знају како да из њега изађу".

Међу тим бирократама посебно апострофира Викторију Нуланд која је позната као један од највећих заговорника преврата у Украјини и њеног пријема у НАТО. Као што је познато, она је као велика јастребица била врло оперативна у мајданском преврату, па је чак и присуствовала побуни и отворено подржала демонстранте, делила им колаче и сендвиче, а Виктору Јануковичу претила санкцијама уколико интервенише озбиљније. Да би могао да оствари своју агенду, Трамп сматра да је неопходно да се почисти сопствена кућа од таквих ратних хушкача и "коруптивног глобалистичког естаблишмента".

Своју мисију Трамп види у преокретању Сједињених Држава од рата према миру.

Са друге стране, цео тај естаблишмент налази се иза Џозефа Бајдена који је 21. јула објавио да се повлачи из кампање. Ово се догодило пошто је Бајден имао катастрофалан наступ у дебати Доналдом Трампом и тако изазвао велику бригу међу демократама око његове способности да му се супротстави у даљем току кампање за још један мандат у Белој кући. Појавили су се бројни захтеви да одступи, што је он у почетку глатко одбио. Међутим, пошто су захтеви постали још јачи, ублажио је свој став, рекавши да ће то учинити, уколико лекар тако процени његово здравствено стање.

После те изјаве, напрасно се разболео. Дијагностификован му је ковид-19, што га је приморало да напусти Белу кућу и изолује се у својој кући у Делаверу. Није се чекало да "оздрави", и објављена је његова одлука о повлачењу у којој између осталог каже: "И док је моја намера била да тражим реизбор, верујем да је у најбољем интересу моје странке и земље да се повучем и да се фокусирам на испуњавање мојих дужности председника до краја мог мандата... Заједно смо превазишли пандемију која се догоди једном у сто година и најгору економску кризу од Велике депресије. Заштитили смо и сачували нашу демократију. И ревитализовали смо и ојачали наше савезе широм света."

Тешко је поверовати у ове речи. Бајден је практично натеран да се повуче, пандемија је глобалистички пројекат који је на крају искоришћен и против њега самога. А што се тиче демократије, демантује га сам његов избор због оправдане сумње о изборној крађи, а стари амерички савезници одлазе на другу страну, пре свега према БРИКС-у.

Оправдано је такође поставити питање зашто је Бајденов штаб уопште тражио тако рану дебату? На изборима 2020. године, прва дебата била је 29. септембра, дакле, три месеца касније. Чини се као да је већ било одлучено да се Бајдена треба ослободити, јер је његова неспособност била толико очигледна да је претио изборни дебакл који би угрозио Демократску партију много више него сам губитак председничких избора. Да би штета била што мања, ишло се на болест председника као повод, а не на његову когнитивну и физичку неспособност која је била присутна све време трајања његовог мандата у Белој кући. Камала Харис је, ако ништа друго, барем мало млађа.