Трамп и Срби

Изабрани председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп међу првим саговорницима имао је председника Србије, што представља значајну промену, с обзиром на однос одлазеће америчке администрације према нашој земљи и српском народу уопште. Тај однос је, са једне стране, суштински изразито непријатељски, а са друге стране, све време је присутно настојање да се ствари замаскирају и тај однос представи као партнерски и пријатељски.

Амбасадор Сједињених Држава у Београду из пензије Кристофер Хил оличење је такве политике. Он се посебно "прославио" по две ствари – изувањем на састанку са члановима тзв. ОВК 1998. године коју су до тада Сједињене Америчке Државе сматрале за терористичку организацију, и "поништењем" забране одржавања геј параде у Београду када се ставио изнад закона Републике Србије, чиме је показао принципе свог деловања у Србији.

Садржај разговора Трампа и Вучића није објављен, али се из онога што је речено, види се да је Трамп упознат са тим да је у Србији имао највећу подршку пре избора од свих европских земаља и да се на томе захвалио председнику Србије који је, са своје стране, изразио наду да ће Трамп посетити Србију и да ће у будућности односи између Србије и Сједињених Америчких Држава бити бољи. Овоме треба додати да је непосредно пре избора у Србији боравио Трампов син из пословних, али вероватно и из других разлога. Пре тога, његов зет Џаред Кушнер, склопио је неку врсту преддоговора о изградњи луксузног хотела на месту рушевина некадашњег Добровићевог здања Генералштаба у Немањиној улици.

Имајући све ово у виду, оправдано је поставити питање – чему можемо да се надамо када су у питању односи са будућом Трамповом администрацијом, или другим речима, на који начин ће се Трамп поставити према српском питању? Српско питање, међутим, не своди се само на Косово и Метохију, мада је тренутно најважније. Оно претпоставља и решавање статуса српског народа у Републици Српској и Црној Гори, судбину политичких затвореника некадашњег Хашког трибунала, прогон и етничко чишћење у Српској Крајини и многа друга питања.

О Трамповом владању и односу према нама имамо искуство из његовог првог мандата у оквиру којег се дошло до тзв. Вашингтонског споразума о нормализацији економских односа 4. септембра 2020. године, чији је главни резултат био признање тзв. Косова од стране Израела и наше обавезивање на отварање представништва до 20. септембра 2020, а премештање амбасаде из Тел Авива у Јерусалим до 1. јула 2021. године. Потписници су били Александар Вучић, председник Србије, и Авдулах Хоти, премијер тзв. Косова. Тиме је Србија стављена у деликатну ситуацију, с обзиром на међународне договоре да се тамо не отварају дипломатска представништва док се не постигне трајнији политички споразум између Израела и Палестине.

То иначе није учинила ниједна земља на свету осим Сједињених Америчких Држава, које су то учиниле управо под администрацијом Доналда Трампа. Наиме, Трамп је признао Јерусалим као главни град 2017. године, да би следеће, 2018. године тамо и преместио амбасаду Сједињених Држава.

Вашингтонски споразум се, поред међусобног признања тзв. Косова и Израела и премештања амбасаде Србије у Јерусалим, састојао из још четрнаест тачака. Да наведемо неке:

– Завршетак изградње ауто-пута Београд–Приштина и обнова железничке пруге између два града

– Придруживање "мини шенген" зони, коју су најавили Србија, Албанија и Северна Македонија у октобру 2019. године

– Узајамно признавање универзитетских диплома и стручних сертификата

– Диверзификација снабдевања енергијом

– Деловање на декриминализацији хомосексуалности у државама које су је криминализовале

– Забрана употребе 5Г мрежне инфраструктуре која је набављена од "непоузданих" продаваца

– Подела језера Газиводе ради обезбеђења стабилног снабдевања водом и енергијом

– Поштовање религијских слобода, заштита верских знаменитости и примена судских одлука којима се штити Српска православна црква. Наставак реституције имовине жртава холокауста које немају наследнике и неупитно јеврејске имовине

– Означавање Хезболаха као терористичке организације

– Једногодишњи мораторијум на тражење чланства у међународним организацијама за тзв. Косово и кампање за повлачење признања за Србију

– Сарадња са америчком Међународном корпорацијом за финансијски развој и EXIM-ом како би се спровели пројекти: "Ауто-пут мира" и железничка траса Приштина–Мердаре и Ниш–Приштина

На основу самог бића овог споразума очигледно је шта су били Трампови приоритети у спољној политици, с обзиром на то да су се у споразуму нашле и одредбе које истичу Израел и његове интересе. Чак се може рећи да је за Трампа јеврејско питање у овом споразуму најважније, а да се у оквиру тога решава и питање односа Србије и њене покрајине. Не само да су се у њему нашле одредбе о амбасадама и Хезболаху, него и питање реституције јеврејске имовине која је остала без наследника.

Трамп је, међутим, изгубио председничку функцију у јануару 2021. године после веома сумњивих избора чије резултате до сада није признао. Нова администрација Вашингтонски споразум није поништила, али га није ни спроводила, већ га је једноставно игнорисала, а Србија није преселила амбасаду у Јерусалим.

Вашингтонски споразум ће свакако бити полазна основа за постизање споразума са новом Трамповом администрацијом. Међутим, у претходне четири године толико тога се догодило, од сукоба на територији Украјине, до израелске интервенције у Гази и Либану, али и значајне подршке српског бирачког тела Трампу и у самим Сједињеним Државама кроз деловање организације "Срби за Трампа" и других ствари, да би Вашингтонски споразум требало значајно ажурирати да би могао да буде ревитализован.

Најважнији принципи које би требало "истрговати" са Трампом јесу следећи:

– америчко de facto непризнавање косовске независности, уместо инсистирања на нашем de facto признавању тзв. Косова као независне државе.

– решавање српског питања у ширем контексту, а то подразумева, пре свега, укључивање Републике Српске и Црне Горе у споразум, што би најлакше било за почетак учинити кроз укључивање те две српске земље у тзв. мини шенген, односно "Отворени Балкан" на такав начин да би и за наше грађане који тамо живе важио принцип о признавању диплома и радног и изборног права уз укидање граничних прелаза по истим принципима који важе у Европској унији.

– Сви политички заточеници који робијају на основу одлука тзв. Хашког трибунала, као изразито политичке институције, требало би да буду рехабилитовани и пуштени на слободу.

О пословним споразумима попут хотела на месту Генералштаба и сличним стварима, имало би смисла преговарати само у оквиру једног таквог ширег договора. Уколико би се барем делом у овоме успело, то би био велики корак у остваривању српских националних интереса и успостављају пријатељских односа са Сједињеним Америчким Државама.