"Анакондин загрљај" и Срби

Као реакција на изјаву председника Србије о могућој ефикасној употреби специјалних јединица Кобре: "Да изведем 'Кобре' да их разбацамо све, не би требало шест-седам секунди", на једном од транспарената тзв. студентских протеста појавио се натпис "Изведи Кобре, ми смо анаконде!"

Међутим, свесно или несвесно (пре ће бити свесно, јер таква симболика се по правилу не појављује случајно), аутор овог натписа употребио је израз "анаконде" и тиме на неки начин изразио суштину текућих догађаја, тј. из чије кухиње све долази.

У геополитичкој теорији, израз "Анакондин загрљај" има велику важност у нашем времену, иако је први пут употребљен у време америчког грађанског рата 1861–1865. Генерал Винфилд Скот (Winfield Scott) који га је први користио, под тим планом подразумевао је да се војска Конфедерације окружи и притисне са копна и са мора са посебним нагласком на одсецање приступа лукама. Резултат је био гушење и исцрпљивање непријатеља и његов пораз у року од неколико година.

У савременој теорији "Анакондин загрљај" представља стратешко геополитичко стезање или дављење Русије. Са остваривањем тог плана започело се после растурања Варшавског пакта и Совјетског Савеза. У суштини, представља ширење НАТО-а на исток, међутим, у "Анакондином загрљају" учествују и друге државе које за сада нису у тој алијанси.

Ту се посебно истицала организација ГУАМ чији су спонзор Сједињене Америчке Државе, а чине је Грузија, Украјина, Азербејџан и Молдавија. Занимљиво је да је неко време члан ове организације био и Казахстан, али је врло брзо иступио. Од четири државе чланице овог савеза, у Украјини се ратује, у Молдавији су покрадени избори од стране Запада, у Грузији је на делу покушај да се насилним протестима сруши легално изабрана влада. Ако се томе дода и поништавање првог круга председничких избора у Румунији, јер резултат није био по вољи Запада, онда се види да "Анакондин загрљај" попушта, уместо да се, како то Запад жели, све више стеже.

Стратегија "Анакондиног загрљаја" има дакле геополитички ниво. Сједињене Америчке Државе желе да ослабе пре свега Русију, тако што ће да уклоне приобалне територије из њене контроле и тако спрече реинтеграције унутар совјетског простора. На тај начин сматрају да би могле да "угуше" Русију и остваре своју контролу над њом.

Ову стратегију први је у пракси применио енглески геополитичар Халфорд Маккиндер, али ју је посебно развио Збигњев Бжежински. У својој књизи "Велика шаховска табла" поставио је тезу о геополитичком слабљењу Русије, која је подразумевала успостављање "појаса крајње непријатељских држава" које би, попут "анаконде", задавиле ову земљу.

Са једне стране, овај план подразумевао је стварање међуморске конфедерације, тзв. Интермаријума. Такође, реализација плана претпоставља и цепање Европске уније тако што би од ње биле одвојене, поред Британије, што је већ учињено, и источноевропске земље. Уколико Русија изгуби овај рат биће створена нова војно-политичка и економска заједница помоћу које би Русија била одсечена од западне Европе тако што би био створен бедем русофобних држава од Балтика до Црног мора. Стожер је у овом делу Пољска, а без Украјине план је потпуно пропао.

Са друге стране, подржава се паносманизам и стварање нове османске конфедерације у чији састав би ушли сви они народи који говоре турским језиком. Ту се пре  свега мисли на Азербејџан, Северни Иран, Казахстан, Узбекистан, Туркменистан и Киргистан. У том погледу већ се одржавају самити Турског савета, а на осмом самиту у Истанбулу 2021. године формиран је ТуранСЕЗ, као посебна економска зона у Казахстану.

У питању је "велики пројекат који покрива заједничке економске иницијативе турских држава", како је изјавио министар трговине Турске Омер Болат у Бакуу 2021. године. Ако би Англосаксонаци, успели да створе такву заједницу непријатељских држава према Русији, онда би она и са јужне стране била окружена.

"Анакондин загрљај" Збигњева Бжежинског је веома амбициозан и донедавно врло реалан план. Међутим, очигледно је да не иде све по плану. У Белорусији нису успели готово ништа. ГУАМ се практично распао, а Руси успешно воде специјалну војну операцију на територији Украјине и полако добијају овај рат.

Са Турском ствари не стоје као у време хладног рата и непосредно после растурања Совјетског Савеза, а у Сједињеним Америчким Државама је победио Доналд Трамп који хоће да се договори са Русијом.

Али, да се вратимо на тезу са почетка текста. Зашто је све то важно и за нас? Могло би да се каже да је неки мали "анакондин план" примењен и на нас, разбијањем СФР Југославије, отцепљењем Црне Горе и признањем сецесије Косова и Метохије. Тако смо доведени у ситуацију да се налазимо у анакондином загрљају НАТО-а, чега покушавамо да се ослободимо.

На текућим студентским протестима, на којима има много добрих људи, незадовољних често и с правом и на којима се постављају и сасвим оправдани захтеви, нема ништа о томе, ни речи о Косову и Метохији, где српски народ живи у блокади већ 25 година, нема подршке студентима на Косову и Метохији.

Нико није изнео идеју да се блокира блокада Срба на Косову и Метохији. Нико није изнео било какву идеју или захтев који се тичу решавања нашег националног питања.

Поставља се питање зашто нема?

Одговор је у томе да је изазивање унутрашње дестабилизације по правилу у функцији спољне политике. А нема још много времена до Светог Јована...