Да ли је Америка (била) велика?

Главни мото Трампове кампање и деловања гласи Учинимо Америку поново великом! (Make America Great Again!). У исто време то је и назив његовог покрета чија је добро позната скраћеница МАГА. Мање је познато да је сличан слоган имао и Роналд Реган током своје председничке кампање 1980. године – Let's Make America Great Again!

Трамп је први пут овај слоган користио 2012. године, после победе Барака Обаме на председничким изборима. На оптужбе да је "украо" Реганов слоган, Трамп је лаконски одговорио да није ни знао да је Реган то говорио, али да га свакако ауторски није заштитио, што је он учинио 2015. године пред своју прву председничку кампању.

Занимљиво је да је првобитно, како је сам истицао, имао идеју да слоган буде краћи – "Учинимо Америку великом", али је одустао због очигледне импликације да Америка онда никада није ни била велика. Међутим и слоган "Учинимо Америку поново великом" такође има незгодну импликацију – да је Америка престала да буде велика и да то још увек није.

Право питање је међутим, шта значи појам "великог" у овом слогану. Према мишљењу Џона Хокинса (John Hawkins), постоји седам ствари које су Сједињене Државе учиниле великом.

На првом месту је јудео-хришћанска етика. Када се каже да су Американци "хришћанска нација", то се превасходно односи на јудео-хришћански морал. Према Хокинсовом уверењу, тај морал је обликовао америчку нацију и створио осећај за добро и погрешно, чиме је корупцију минимализовао. Такође, протестантска радна етика учинила је Американце продуктивним и створила уверење да су права која имају – од Бога, а не од владе.

Хришћанске вредности у том погледу чине супстанцију нације и "Америка у којој хришћанство није важан део свакодневног живота, више не би била Америка у било ком значајном смислу", каже Хокинс.

Друга ствар је моћна војска. Било каква мека моћ нема готово никакав значај, ако иза ње не стоји тврда моћ у виду јаких оружаних снага. Војна моћ Сједињених Држава после Другог светског рата, а нарочито после разбијања Совјетског савеза постала је највећа на свету.

Трећа ствара је западна култура. Хокинс каже "да је целокупна популација Венецуеле, Ирана или Јужне Африке била овде у Сједињеним Државама и да смо сви нестали, ова земља би се брзо претворила у рупу, баш као и све те нације јер су културно инфериорнији од нас". У складу са расистичким принципом изузетности, он Сједињене Државе види као наставак оне културе која је произвела античку Грчку, Римско царство, Британију, истичући да су индивидуализам, иновације, хришћанство, капитализам, наука, технологија, слобода и индивидуална људска права оно што Американцима даје предност у односу на остале.

На четвртом месту је географија. Велика нација која је богата ресурсима изолована је од моћних непријатеља. Да је Британија била ближа, наводи Хокинс, можда стицање независности не би било остварено, или би током великих ратова у двадесетом веку и америчка нација страдала као што су страдали европски народи.

Индустријски капацитет је пета ствар. Хокинс овде мисли на то да су Сједињене Државе искористиле индустријску револуцију на прави начин и да је управо та продуктивна способност допринела победи у Другом светском рату.

Шеста ствар је друштво засновано на заслугама. Под тим се подразумева да нема аристократије, племена, касти и сличних ствари, што је допринело томе да се створи друштво једнаких могућности, а да се способни људи истакну и издигну у статус елите. "Чињеница да нас остатак света још увек сматра 'земљом могућности'", каже Хокинс, "једна је од наших највећих предности, иако наш застарели имиграциони систем чини мало да искористи ову чињеницу".

И најзад као седму ствар, Хокинс наводи Устав који ограничава централизовану владу. Он као једну од основних црта американизма види неповерење у владу, а устав осмишљен тако да спречи било какво угњетавање народа од стране власти.

Са становишта ових вредности, може се рећи да су Сједињене Државе данас далеко од тога да могу да се одреде као велике. Ако је у одређеној мери та величина и постојала у доба државе благостања после Другог светског рата, после нестанка Совјетског Савеза нестало је и благостање, а са њим и поменуте вредности. Може се рећи да је од свих седам вредности Сједињених Држава остало само оно што се тиче војне моћи. Све друго, а посебно хришћански морал, изокренуло се у своју супротност. Сукоб на Украјини и појава новог суперсоничног оружја, а посебно "орешника", показују, са друге стране, да ни војна моћ, иако је велика, више није надмоћ. Другим речима, Сједињене Државе више нису ни најмоћнија војна сила на свету.

Зато је МАГА покрет утемељен у ставу да су Сједињене Државе некада биле "велика" земља, али да то више нису. Главни разлог Магадонијанци (Magadonians), како Трамп назива припаднике покрета, виде у глобалистичким процесима имиграције, џендеризације и тзв. мултикултурализма. Са те глобалистичке позиције која се из Вашингтона деценијама намеће и подмеће читавом свету као кукавичје јаје, потребно је вратити се себи по принципу – Америка на првом месту. То подразумева економски протекционизам уместо неолибералне концепције, смањење имиграције и депортацију миграната, укидање џендер идеологије и повратак традиционалним америчким вредностима на чему је Трамп већ почео да ради.

Међутим, чак и ако успе у том подухвату, то није гаранција да ће Америка поново бити велика, јер историја не чини кораке уназад. Земље Глобалног југа на челу с Русијом и Кином наступају у новом чину историјске драме као нови главни играчи.