Венсов говор у Минхену: Ко је вас познавао...

У Минхену је одржана 61. безбедносна конференција (Munich Security Conference) на којој почев од 1963. године сваког фебруара у хотелу Bayerischer Hof представници махом западних земаља, али и тзв. цивилног сектора, расправљају о безбедносној политици уз мото – мир кроз дијалог.

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џејмс Дејвид Венс одржао је говор који је, како наводе многи медији, шокирао евроунијске званичнике (Би-Би-Си: Амерички потпредседник шокирао европске савезнике, РТС: Говор Џеј Ди Ванса који је шокирао Европу). Између осталог, у свом говору он је истакао да Европска унија има у самој себи много већег непријатеља, него што је то било ко споља: "Претња о којој се највише бринем у односу на Европу није Русија, није Кина, није било који други спољни актер. Оно о чему бринем је претња изнутра."

Венсове речи су толико јаке, да је све време некако провејавала она чувена реченица из филма Маратонци трче почасни круг: "Ко је вас познавао, ни пакао му неће тешко пасти."

Скоро на исти начин публику у Минхену "шокирао" је Владимир Путин својим говором на истој конференцији 2007. године ("Политика": Шок у Минхену). Тадашња америчка администрација реаговала је веома оштро, упозоривши Русију да са Западом не може да буде у добрим и партнерским односима, уколико не дели тзв. западне вредности.

Протоком времена испоставило се, међутим, да су и Сједињене Државе, после 18 година "сазреле" и одустале од тих и таквих вредности које је у то време промовисао Запад, приближивши се ставовима Москве и тако оставиле "шокирану" Европску унију у стању "незрелости".

Овде под зрелошћу и незрелошћу подразумевам онај кантовски израз којим он објашњава појам просвећености.

Наиме, према Кантовом виђењу, незрелост је немоћ да се свој разум употребљава самостално. А самоскривљена је када њен узрок није у недостатку разума, већ у недостатку одлучности и храбрости да се њиме служиш без туђег руковођења и старатељства. Челници Европске уније остали су сами као малолетници који не знају шта да раде сами са собом.

Одједном више нема заједничке спољне политике, са којом су и нас приморавали да се усаглашавамо, већ се заказују састанци у скраћеном формату, како би се нашло неко решење. О томе сведочи и реакција на преговоре о Украјини који почињу у Саудијској Арабији, а из којих су искључени и Европска унија и Украјина ("Политика": У Паризу данас састанак европских лидера о Украјини).

На овом састанку који је сазвао Макрон, учествовали су, како наводи РТ Балкан, премијер Велике Британије Кир Стармер, немачки канцелар Олаф Шолц, данска премијерка Мете Фредериксен, премијерка Италије Ђорђа Мелони, премијер Шпаније Педро Санчез, пољски премијер Доналд Туск, генерални секретар НАТО-а Марк Руте, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта.

Али, да се вратимо Минхенској конференцији. Кључна ствар овогодишњег скупа је управо у Џеј Ди Венсовом говору који се може посматрати као једна политичка целина са Путиновим говором из 2007. године.

Зашто?

Зато што и један и други имају критички однос према глобалистичком хегемонистичком поретку тзв. либералне демократије која због својих тоталитарних елемената престаје да буде и либерална и демократска.

У свом говору Путин је посебно нагласио проблем униполарног света: "Историја човечанства, наравно, познаје периоде униполарности и жеље за светском доминацијом. Али шта је униполарни свет? Како год да се улепшава овај појам, на крају крајева, он у пракси значи само једно: то је један центар моћи, један центар снаге, један центар одлучивања. Ово је свет једног господара, једног суверена. А то је у крајњој линији деструктивно не само за све унутар овог система, већ и за самог суверена, јер га уништава изнутра."

Дакле, када је Путин још 2007. године рекао да тзв. униполарни свет који представља свет господара и роба, није добар ни за самог господара, јер га уништава изнутра, рекао је скоро исто што и Џеј Ди Венс о Европи која је сама себи највећи непријатељ.

Такође, поврх тога, Путин је тада рекао да такав свет нема никакве везе са демократијом: "А ово, наравно, нема везе са демократијом. Јер демократија је, као што знамо, моћ већине, водећи рачуна о интересима и мишљењу мањине."

Критикујући садашње стање ствари у Европи, Џеј Ди Венс каже у свом говору суштински исто: "Али оно што ниједна демократија, америчка, немачка или европска, неће преживети, јесте рећи милионима гласача да су њихове мисли и бриге, њихове тежње, њихове молбе за олакшањем неважеће или недостојне да се чак и разматрају. Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан. Нема места за заштитне зидове. Или се придржавате принципа или не. Европљани, народ има глас. Европски лидери имају избор. Прихватите оно што вам људи говоре, чак и када је изненађујуће, чак и када се не слажете."

Будућност света не лежи у хегемонији једног, већ у јединству различитости. Нажалост, било је потребно велико страдање на Украјини и долазак на ивицу великог нуклеарног рата да би се то сагледало.