Министарство финансија Сједињених Америчких Држава 10. јануара ове године на своју листу санкција против Русије и њених грађана, као и страних компанија које су са њом повезане, на основу документа који је објавила Канцеларија за контролу стране имовине (The Office of Foreign Assets Control – OFAC) и нашу Нафтну индустрију Србије. То је био један од последњих потеза одлазеће Бајденове администрације, само неколико дана пред Трампову инаугурацију и ступање на дужност председника Сједињених Америчких Држава.
Како стоји на сајту ове канцеларије која заправо припада америчком Министарству финансија она има кључну улогу за контролу стране имовине и управља и спроводи програме економских санкција превасходно против других држава, компанија или појединаца као што су терористи и трговци наркотицима. Санкције могу да буду свеобухватне или селективне, односећи се на обављање одређених активности или замрзавање имовине.
Таква политика није ништа ново у америчкој политици.
Још 1812. године, увели су санкције Великој Британији, а за време грађанског рата, Конгрес је законски забрањивао трансакције са Конфедерацијом, и што је опстало до данас, увео систем лиценцирања према сопственим прописима. Вудроу Вилсон је такође био присталица санкционе политике као дипломатског средства. У том смислу говорио је: "Нација која је бојкотована је она која се предаје. Употребите ово економско, тихо, мирољубиво, смртоносно средство и неће бити потребе за силом. То не изазива губитке ван бојкотоване нације, али то производи притисак на нацију, којем се, према мом мишљењу, ниједна модерна нација не би могла одупрети."
ОФАК је формиран 1950. године, након уласка Кине у Корејски рат, када је блокирана целокупна кинеска и севернокорејска имовина која је била под јурисдикцијом САД. Све те радње предузимају се са образложењем да се тиме бране циљеви спољне политике и националне безбедности Сједињених Америчких Држава.
Делује невероватно да је на мети економских санкција Сједињених Америчких Држава до сада било више од 70 држава, а само Бил Клинтон увео је санкције према 35 земаља.
Али вратимо се санкцијама НИС-у. Деловало је да је потез Бајденове власти за Трампа неприхватљив, с обзиром и на то да је крајње неуобичајено у америчкој политици с обзиром на тајминг, те да ће Трамп ту одлуку о санкцијама укинути. Међутим, то се није десило, већ се после више одлагања и нова администрација сложила са увођењем санкција. Изгледа да је Трамп у НИС-у као добар трговац видео одређене адуте у својим рукама и није хтео да их се одрекне.
У нашој јавности почео је поводом санкција да се производи лажни наратив о томе како је сасвим нормално да нека америчка канцеларија издаје лиценце за рад компанијама по свету и уводи санкције онима који не поштују њихова правила, и са друге стране, о руском великом греху што такав наратив не прихвата.
Одмах су се појавили заступници екстремних ставова, чак и међу министрима, да се то искористи тако што ће се Руси "отерати" из НИС-а кроз неку врсту национализације, уколико сами не буду хтели да продају свој пакет акција.
Поред тога, покренута је и прича о томе како је НИС јефтино продат за свега 400 милиона евра 2008. године, при чему се свесно не наводе сви аспекти тог уговора, инвестиције, преузети губици, гасни аранжмани, политичка подршка итд.
Међутим, чак и да је била лоша трговина, потпуно је депласирана прича о цени по којој је НИС продат, јер ОФАК није душебрижнички увео санкције због лоше продаје, већ због саме чињенице да је у питању руско власништво. Другим речима, по било којој цени да је продат, то не би утицало на самовласно лиценцирање НИС-а од стране ОФАК-а.
Руске нафтне компаније су иначе под санкцијама још од 2022. године. За Русе санкције нису нешто неочекивано. "Гаспромњефт" довољно дуго се налази под ударом, да има разрађену одбрану својих прихода од продаје сирове нафте и нафтних деривата у иностранству. Увођење нових ограничења тешко може да доведе до смањења њихове профитабилности. Разрађени су кораци са пријатељским земљама које прерађују "санкционисану" нафту и успостављају се нови ланци снабдевања.
Русија, дакле, има начина да се одбрани од овог "демократског санкционисања", али очигледно постоји велики проблем када је у питању својеврсно "нисовање" Србије чији је циљ да сама Србија прихвати "офаковска" правила као универзална и ако Руси не желе сами да предају НИС, да га она преузме на силу, додуше уз правичну накнаду.
Међутим, уколико од некога нешто отимате, онда говор о било каквој цени губи сваки смисао. И ту је позиција Србије изузетно тешка, јер нити жели да се замери Американцима, нити да поквари братске односе са Русијом, а нафте нема.
Међутим, иако је ситуација тешка, Србија не сме да прихвати метод санкција као универзално важеће правило, јер сутра могу да буду постављени нови захтеви којима неће бити краја. Са друге стране и Русија треба да нађе начин као пријатељска држава и велика сила и договори се са Американцима да се Србији обезбеди нафта и регуларан рад Нафтне индустрије Србије.