Српски филозофски симпозијум: Глобализација и међународни односи

Улога Русије је, према Путиновим речима, улога "доброг комшије, најближег рођака". Међутим, на Западу постоји забринутост због Русије, због раста њене моћи и зато, како каже руски председник, "више воле да нас раздвајају, растављају"
Српски филозофски симпозијум: Глобализација и међународни односиGetty © Christopher Furlong

Српски филозофски симпозијум СоФоС одржан је шести пут у Требињу са пратећим програмом у Херцег Новом (од 29. јуна до 2. јула 2023. године) у организацији Српског филозофског друштва (Београд), Филозофског друштва Логос (Источно Сарајево), Друштва филозофа Црне Горе (Никшић) и Института за политичке студије (Београд).

Први скуп 2018. са темом "Философија и слобода" организован је у знак пијетета према некадашњем професору Филозофског факултета Симу Елаковићу који је родом из требињског краја. Наредних година теме су се надовезивале једна на другу у логичком следу: "Појам границе" (2019), "Нација и проблем идентитета" (2020), "Патриотизам у доба пандемије" (2021) и "појам зла и његове манифестације" (2022). Свака од ових тема документована је у виду зборника текстова.

Овогодишња тема "Глобализација и међународни односи" посебно је актуелна у садашњем историјском тренутку и цео скуп представља редак пример научне конференције која у јеку догађаја, када се историја прелама, разматра саме те догађаје.

Интереси једног центра моћи

Како у апстракту уводног предавања ове конференције истиче професор Драган Симеуновић, глобализација претпоставља да су међународни односи данас одређени хегемонијалним интересима једног центра моћи који усмерава политичке, привредне и финансијске токове. То подразумева наметање евроатлантског модела демократије читавом свету, негирање националног идентитета и суверенитета, као и значајно смањивање улоге УН и других међународних организација које нису под утицајем глобалиста, а велике силе као што су Русија и Кина потребно је у том погледу или глобализовати или изоловати.

Процес глобализације, заснован на атлантистичком моделу, у догледном периоду требало би да доведе до нестајања идентитетских разлика међу народима, а тиме и самих народа.

Свет би тако постао депопулизована скупина глобализованих појединаца, а енглески језик био би светски матерњи језик. У Европској унији, на пример, енглески језик је службени, а никоме није матерњи. Крајњи циљ тих процеса представља, дакле, настанак једне глобализоване цивилизације у којој би свуда све било исто и где би сви говорили истим језиком. Британска империја, уколико се то оствари, заиста би посредством језика овладала целим светом.

"Обрнути Вавилон"

Овај процес раније смо назвали "обрнути Вавилон", ослањајући се на Шелингово разматрање старозаветног мита о постојању првобитног хомогеног човечанства, неподељеног у народе и који је говорио једним језиком (Лукић, Обрнути Вавилон, Просвета, 2018). Наиме, као што је у прадоба постојало средство деобе у виду пометње језика, тако и "обрнути Вавилон" као глобални процес представља поновно успостављање једнојезичности (homoglosia).

Глобализација је настала у сфери економије, међутим, у последње време обухватила је све сфере човековог деловања. Највећа опасност од губитка националног и културног идентитета, прети по бројности малим народима који тешко могу томе да се одупру, али угрожени су и сви други.

С обзиром на све то, није необично иступање кинеског председника Си Ђинпинга на отварању Самита лидера држава чланица ШОС (Шангајска организација за сарадњу) који је недавно одржан у Њу Делхију. Наиме, он је истакао да је потребно борити се против свих облика "обојених револуција" и залагати се за "мултилатерализам и унапредити глобално управљање, бранити заједничке вредности читавог човечанства, штитити међународни систем у чијем су центру УН, као и светски поредак заснован на међународном праву, одупрети се хегемонизму и политици моћи".

Трагови у души

Таквим својим ставом, а посебно истицањем борбе против обојених револуција, Си Ђинпинг је упро прстом у Сједињене Америчке Државе као носиоца глобализације, указао на даљи развој догађаја на међународном плану, али и посредно означио узрок кризе и војног сукоба у Украјини. Наиме, руска специјална војна операција може да се означи и као супротстављање хегемонији Сједињених Америчких Држава и очигледном кршењу међународног права и принципа међународног поретка заснованог на Повељи УН, али исто тако и обојеним револуцијама у Украјини и историјском ревизионизму, посебно у односу на Други светски рат.

У ТВ емисији под називом "Директно са Путином", 17. априла 2014. године, руски председник рекао је у том погледу да национализам на западу Украјине прераста и у неонацизам, што је узроковано тиме да су те области некада припадале Чехословачкој, Мађарској, Аустрији, Аустроугарској и Пољској. Народ који је ту живео никада није имао равноправан статус.

Та неравноправност у државама које су данас у Европској унији, скоро да је заборављена, али негде дубоко у души, остало је закопано као колективно несвесно и резултирало је, према Путиновом мишљењу, национализмом до неонацизма.

Добар комшија, најближи рођак

Са друге стране, остатак данашње Украјине дубоко је укорењен у руској држави. У датим условима, улога Русије је, према Путиновим речима, улога "доброг комшије, најближег рођака", међутим, на Западу постоји извесна забринутост због Русије, због раста њене моћи и зато "више воле да нас раздвајају, растављају". Међутим, иако се они у великој мери тиме руководе, Путин је тада поручио да ипак треба да чују глас Русије, јер имајући у виду савремене тенденције, цела Европа, од Лисабона до Владивостока, треба да се уједини да би била конкурентна и одржива у будућем свету.

На Западу, међутим, нису хтели или могли да чују тај глас Русије и тако је дошло до кризе и неизвесности, што се са једне стране манифестује на војном плану на територији Украјине, а са друге на плану међународне политике у контексту будућег уређења света.

Крај неолибералне глобализације такорећи је прогласила и Европска комисија у свом годишњем извештају о стратешком предвиђању, у којем се између осталог каже: "Кључни закључак је да је стари модел глобализације, изграђен на слободној трговини и глобалним ланцима снабдевања, превазиђен. Уместо тога, улазимо у нову еру геоекономије".

image