Закони џунгле

Присуствујемо једном већ увелико отрцаном сценарију. Најпре се, или колективно, или посредством најмоћнијих држава чланица попут Немачке и Фрацуске, ЕУ уз фанфаре (само)прогласи посредником у некој кризи. Затим следе вишегодишњи мучни преговори који нигде не воде и које Американци у позадини елегантно подривају. А на крају нека Викторија Нуланд или неки Ескобар кажу – ”Је**ш ЕУ” – и, као што је то америчка коњица радила у стотинама холивудских Б-филмова, узимају ствар у своје руке и ”решавају ствар”, уз општу захвалност и аплаузе, укључујући и ЕУ.

Тако је било током 1990-их на простору бивше Југославије, тако је било у Украјини од краја 2013. А очигледно се иста игра игра на Косову и Метохији ових дана.

Самонаметнути посредник

САД су се већ и јавно наметнуле као фактички посредник у бриселском преговарачком процесу који је само формално под окриљем ЕУ. Ескобар је тај који очигледно води главну реч, и он је тај који даје одговоре на кључна питања, и глуми и доброг и лошег полицајца:

- Не, не могу српске снаге назад на КиМ, је**ш Резолуцију 1244 и Кумановски споразум;

- ”Глас српске заједнице мора да се чује” – што наравно не значи да барикаде треба да остану;

- ЗСО мора да се формира (мада кад ће, не зна се), али искључиво ”у оквиру уставне структуре 'Косова' и у складу са законима 'Косова'”, што нигде не пише у Бриселском споразуму – али је**ш Бриселски споразум (а и ЕУ);

- ЗСО не може да буде копија Републике Српске, пошто Вашингтон већ има довољно проблема са оригиналом, којег никако да укине, супротно споразуму којем је сам посредовао – али је**ш Дејтон, ”треба гледати у будућност”;

- Разговори о ЗСО ће почети пре априла (надајмо се да су Лајчак и компанија из ЕУ то записали у календар).

Ово је, отприлике, главно што ”Гејб”, како га зове премијерка Србије, ових дана говори у име ЕУ. А у име Србије каже да би она ”морала да уведе санкције Русији”, да ”заборави” да је Косово Србија и да признање терористичке нарко-државе од стране Србије ”мора да се деси”.

И, наравно, да не заборавимо можда оно најважније што нам је ”Гејб” поновио, чисто да не заборавимо:

- ”Косово има јаке безбедносне гаранције САД”.

Да поновимо: нелегално отцепљење српске аутономне покрајине ужива ”јаке безбедносне гаранције САД”. Вашингтонски речено – увео сам ти лопове у кућу, и они имају јаке безбедносне гаранције да ће моћи да ти изнесу не само кућни инвентар и иконе, већ и читаве просторије, све са укућанима.

Али зато је територијални интегритет неонацистичке Украјине неприкосновен.

Изазов постмодерне

Знају Американци врло добро да примењују двоструке стандарде. Они не само да се не труде да то сакрију већ, напротив, то истичу и трљају свима на нос. Уосталом, метод је у име колективног Запада обзнанио Блеров некадашњи саветник Роберт Купер још 2002, у ауторском чланку за лондонски "Гардијан" под насловом ”Нови либерални империјализам”:

“Изазов постмодерног света лежи у привикавању на идеју двоструких стандарда. Међу собом, ми делујемо на основу закона и отворене кооперативне безбедности. Али када имамо посла са старомодним типовима држава изван постмодерног европског континента, морамо да поново посегнемо за грубљим методама ранијег доба – сила, превентивни напади, обмане, шта год је неопходно да би се носили са онима који још увек живе у свету деветнаестог века, у којем је свака држава за себе. Међу собом ми се држимо закона, али када делујемо у џунгли, онда морамо и да користимо законе џунгле.”

Психологија је ту јасна: ако натераш друге да ти признају право примењивања двоструких стандарда, па их још наведеш и на кооперативност у њиховој примени – онда си их сломио, натерао да прихвате нижи, вазални, феудални или ропски статус. И онда њима можеш да скоро несметано владаш.

Уз то, не могу се двоструки стандарди спроводити само на речима. Волови морају повремено да осете и Јупитеров бич, у виду неке ”хуманитарне” интервенцијице, атентата, убиства дроном, или бар санкција.

С друге стране, као ”our son of a bitch” (Рузвелтово чувено тепање америчким савезницима прљавих руку али ”чистих”, то јест, проамеричких намера), неко као Курти може некажњено да ради ствари због којих су српски политичари и официри завршавали на западним ”кенгурским” судовима или под санкцијама, или под земљом. А кад баш мора да се ”казни”, онда му се сервира нешто попут препоруке за доделу слободног визног режима са ЕУ. И тако то иде док му не истекне рок.

Амерички план за Србе се суштински своди на наметање САД (читај НАТО) као јединог правог гаранта безбедности не само на КиМ – које ће, ради додатне ”безбедности”, да буде ”позвано” у НАТО недуго по склапању новог ”спасоносног” споразума – него и окружењу (читај БиХ, односно Република Српска). Зато за ”Гејба” повратак српских снага у сопствену покрајину – је**ш међународно право – не долази у обзир. Зато је потребно да САД буду главни носилац ”коначног решења”, да би се знало ко коси а ко воду носи, ко се пита за све, укључујући и животе Срба на КиМ.

Потом следи и протеривање Русије са наших простора – што ће бити лакше ако се буде показало да се она ни за шта не пита. Односно, по ”Гејбовим” речима, уследиће борба ”против овог злог утицаја где год и кад год га видимо".

А, на холивудском крају, како нам већ неко време предочава Хил – следи и коначно затварање пута за Исток ”на дуже време”, и ропство у вавилонској дистопији у бојама зелене дуге, у којој сви признају ”Косово”, желе да укину Републику Српску и алергични су на православље.

Зато се предстојећих дана, недеља и месеци, ваља чувати ”Гејба”, поготово кад доноси ”дарове”.