Да ли склањају Бајдена или га гурају у директан сукоб са Русијом?

Лери Џонсон мисли да естаблишмент не размишља толико о 2024. колико о сваљивању кривице за предстојећи дебакл Бајденове политике у Украјини и неминовну капитулацију Кијева, које више никакви медијски спинови неће моћи да сакрију

Афера око поверљивих владиних докумената који су нађени код председника САД Џоа Бајдена представља најновији доказ колики је степен цинизма и неповерења према сопственој држави завладао међу Американцима. Јер није главна тема шта се тачно налази у тим документима већ – зашто су они пронађени "баш сад" и шта се тим "открићем" заправо жели постићи?

Водитељ најпопуларнијег америчког политичког ТВ шоуа Такер Карлсон сматра да естаблишмент Демократске партије једноставно жели да се отараси Бајдена, и да је по њега све кренуло по злу кад је објавио да намерава да се кандидује за још један мандат. У свом коментару Карлсон је посебно истакао видно добро расположење које ових дана у јавности показује потпредседница САД Камала Харис као један од показатеља који оснажују његову претпоставку. Јер, она је та која би Бајдена заменила.

Карлсон је упоредио Бајдена са Ендрјуом Куомом, бившим гувернером Њујорка и суперзвездом америчке либералне јавности, који је морао да поднесе оставку само неколико месеци пошто је добио престижну награду ”Еми”, америчког телевизијског Оскара, за прес конференције које је држао на врхунцу ковид пандемије. А онда, само неколико седмица касније, волшебно се појавило више жена које су га оптужиле за сексуално напаствовање. Још битније, њих је јавно подржао и естаблишмент Демократске партије.

Муњевитом брзином Куомо је приморан да поднесе оставку и, осрамоћен, напусти политички живот. Као шлаг на торту, чак му је одузет и "Еми".

По Карлсону, Куомоа је време једноставно прегазило. Као бели мушкарац у својим 60-им годинама и својим помало мафијашким наступом, он је сушта супротност имиџа какав Демократска партија сада жели да пројектује. Зато се нашла прва прилика да се он склони.

Тако је и сад са Џоом Бајденом. Ем је бели мушкарац, ем је још двадесетак година старији од Куомоа, ем је сенилан, ем – најважније од свега – може да угрози изгледе демократа да задрже Белу кућу на изборима 2024.

Зато Бајденови људи, уместо да их склоне или спале, шаљу волшебно пронађена документа – што у Бајденовом центру где се четири године спремао за председничку кандидатуру и био плаћен око милион долара за то, што у његовој приватној гаражи и кућној библиотеци – Министарству правде, да би министар Мерик Гарланд брже-боље именовао специјалног истражитеља да испита цео случај, што ће Бајдена ставити под још јаче рефлекторе.

Дубока држава би да се реши Бајдена?

Бивши припадник ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам Лери Џонсон, који је иначе сам својевремено имао овлашћен приступ најповерљивијим владиним документима, такође сматра да је дубока држава решила да се отараси Бајдена.

За разлику од Карлсона, Џонсон мисли да естаблишмент не размишља толико о 2024. колико о сваљивању кривице за предстојећи дебакл Бајденове политике у Украјини и неминовну капитулацију Кијева, које више никакви медијски спинови неће моћи да сакрију. То би, после бежаније из Авганистана, био други велики амерички војни пораз током Бајденовог мандата.

Уз то, с обзиром на повратак републиканске контроле над Представничким домом Конгреса, Бајденова Бела кућа ће бити предмет многих истрага, од садржаја лаптопа Бајденовог сина Хантера до злоупотребе америчких безбедносних и обавештајних служби у унутарполитичким борбама. Тиме би требало да се бави посебан комитет, чије оснивање је нови председник доњег дома Кевин Мекарти обећао групи конзервативних републиканаца који су до недавно упорно блокирали његов избор.

И Џонсон поставља питање – зашто баш сад? Наравно, као стари обавештајац он такође износи неке претпоставке о садржају "новооткривених" тајних докумената, наводећи информације о потенцијалним бизнис партнерима у Украјини, Кини или Казахстану као могућност.

То не може бити искључено, с обзиром на већ добро познате доказе нађене у Хантеровом лаптопу који указују на злоупотребу положаја његовог оца, тадашњег потпредседника САД, у циљу прављења уносних пословних аранжмана, између осталог и у горе-наведеним земљама, преко сина и рођеног брата Џејмса.

Желе директно учешће америчке војске у украјинском сукобу

Трећу занимљиву теорију о томе зашто су ови документи испливали "баш сад" изнео је искусни амерички новинар Мајк Витни, који мисли да је њихово "откриће", темпирано да се објави баш у време коначних борби за ослобађање Соледара, заправо врста уцене и притиска на Бајдена да попусти и одобри директну интервенцију америчке војске у Украјини, ради спасавања кијевског режима од сигурног пораза.

Јер, шта год (сасвим оправдано) рекли о Бајденовој ратнохушкачкој политици, он је до сада ипак избегавао директан, односно отворен сукоб између америчких и руских снага.

Као један од доказа за своју хипотезу Витни нуди чињеницу да је један од највећих антируских јастребова у америчком Сенату, републиканац Линдзи Грејем, муњевито тражио – и добио – именовање специјалног истражитеља у вези тајних докумената нађених у Бајденовом поседу, иако га претходно није занимало да исто тражи за случај компромитујућих материјала нађених у Хантеровом лаптопу.

Као још један прилог својој тези да је вашингтонска "мочвара" у паници због све очигледнијег краха њеног наратива о величанственим украјинским победама и расулу у руској војсци – јер виртуелна стварност и пи-ар функционишу само док их "стварна стварност" убедљиво не демантује – Витни наводи и недавни ауторски текст у, такође ратнохушкачком, "Вашингтон посту" који су објавили Кондолиза Рајс, шефица Стејт департмента у администрацији Буша млађег, и Роберт Гејтс, шеф Пентагона у истој и, делимично, наредној, Обаминој администрацији.

У тексту насловљеном "Време не ради за Украјину" Рајсова и Гејтс забринуто апелују на што брже пружање сваке врсте западне војне помоћи Кијеву ради спречавања војног краха у Донбасу.

Помоћ би укључивала ракете дужег домета, напредније дронове, додатну артиљеријску муницију и додатне извиђачке и надзорне капацитете. И то не у року од неколико месеци, већ недеља. Толико је стање алармантно.

Једноставно, Витни је мишљења да ће дубока држава која је започела рат учинити све да спречи украјински пораз, по цену изазивања светског рата. Ако је Бајден сметња томе, утолико горе по Бајдена.

Не би ово био први пут да се америчка дубока држава ангажује на рушењу или бар "усмеравању" актуелног америчког председника.

Скорашњи пример Доналда Трампа је још увек свеж. Серијом лажних, медијски и институционално лансираних оптужби и истрага да је "Путинова пудлица" и "манџуријски кандидат" Кремља, Трампова жеља да поправи односе са Русијом претворена је у своју сушту супротност и америчко-руски односи додатно затровани.

Џон Кенеди је, између осталог, ликвидиран због тежњи да оствари мирољубиву коегзистенцију са СССР-ом и да прекине растући амерички војни ангажман у Вијетнаму. Моћне фигуре на Вол стриту су покушале да организују преврат против Френклина Рузвелта 1933. године и инсталирају фашистичку диктатуру.

Сада је улог можда већи него икад раније – ради се о очајничком покушају очувања (више умишљеног него реалног) статуса САД као водеће светске силе и, још важније, светског поретка који је на томе заснован. Мало је рећи да је у име тог циља владајући вашингтонски естаблишмент спреман да се бори до последњег Украјинца. Не, они су спремни да се боре до последњег Европљанина, Африканца, Азијца… Спремни су на све. Жртвовање истрошеног Бајдена је мала цена за то.