Британски агент-провокатор пали ватре на КиМ и у БиХ
Када је 4. јула председавајућа Одбора за спољну политику британског парламента Алиша Кернс оптужила Србију да шверцује оружје на КиМ користећи амбулантна возила којим се оно пребацује у српске цркве, у питању није била никаква неинформисаност, злоба или лобирање
Како је Кит Кларенберг убедљиво доказао у најновијем тексту за сада већ незаобилазни Грејзоун, Кернс је заправо дугогодишњи специјалиста за психолошко ратовање и британски обавештајни оперативац, која се бавила пословима "контрадезинформације и хибридно-ратних интервенција" широм света, а поготово на Западном Балкану.
Другим речима – она је професионални лажов и пропагандиста у служби дестабилизације циљаних влада и држава.
Поменуте огавне и опасне оптужбе које је лансирала на рачун Срба изнела је на заседању британског парламента поводом "Сребреничке меморијалне седмице", током које британска дубока држава лије крокодилске сузе над непостојећим геноцидом који, међутим, и те како служи сврси перманентног одржавања међунационалних и међурелигијских напетости на нашим просторима.
Уз то, биће и да сва та силна бука коју британски пропагандисти дижу поводом Сребренице треба, по принципу држ’те лопова, да буде у служби скретања пажње са још недовољно истражене британске улоге у сребреничкој псиоп операцији.
У гостовању на београдској Хепи телевизији 11. јула, Војислав Шешељ је, детаљно излажући ток догађаја тог и наредних дана 1995. године, када је Сребреница ослобођена од крвавог зулума Насера Орића и 28. дивизије тзв. Армије БиХ, изнео податак који се упорно занемарује у реконструкцији тих догађаја.
Наиме, у свом професионалном извештају о дешавањима у Сребреници, холандски Институт за ратну документацију, на страни 2.111, помиње и припаднике тајне британске јединице који су били присутни на терену, а у чије деловање британска влада никад Холанђанима није хтела да пружи увид.
Писац ових редова дели сумње Војислава Шешеља да су Британци непосредно учествовали у стрељањима у околини Сребренице, да би касније за то колективно оптужили Србе и убацили трајну коску раздора између православаца и муслимана. Ако нису – нека дају тражену документацију. Наравно, од тога нема ништа – али је несхватљиво да ниједна српска влада са обе стране Дрине још није јавно и отворено покренула то питање. Доћи ће и то време… У међувремену, према њима и осталим западним неоколонијалистима треба примењивати баш њихов "хашки принцип" – нека докажу своју невиност.
Али да се вратимо британском агенту-провокатору Алиши Кернс. Још једна битна ствар коју је Кларенберг у свом тексту истакао је та да кључ Куртијеве наводне непослушности Западу лежи чињеници да га британске обавештајне структуре у томе "тихо охрабрују". То и јесте један од метода субверзивног обавештајног деловања. Не траже се увек пуки извршиоци, већ и они са одговарајућим психолошким профилом, које једноставно треба пустити да делају у складу са својом природом – све док то одговара служби.
Међутим, Кларенберг је такође скренуо пажњу на још један занимљив моменат – да се британски "амбасадор" у Приштини оградио од оптужби Кернсове да је СПЦ умешана у шверц оружја, уз констатацију да је она само "обичан парламентарац" и да такве информације није могла добити од британске владе. Иако је ове речи изговорио један британски дипломата, њима би се чак и могло веровати, пошто посао агената хаоса попут Кернсове и није да износе истину или конкретна сазнања, већ управо да циљаним пласирањем полуинформација и потпуних дезинформација дестабилизују циљани (гео)политички простор.
На том фону, британски дипломата у Приштини је такође констатовао да га ситуација на Косову и Метохији подсећа на Северну Ирску. А, како констатује Кларенберг, тамо су, током полувековних немира, разне британске шпијунске агенције водиле тајни рат који је по својим карактеристикама подсећао на тзв. стратегију напетости коју је МИ6 примењивао током Хладног рата, под кишобраном операције "Гладио". Укратко, по тој методологији, службе, уместо да се боре против тероризма, саме подстичу, па и директно учествују у организовању инцидената и "терористичких напада". Народ тада постане довољно застрашен да прихвати репресивније безбедносне мере у служби "мира и безбедности".
А очигледно је да је Кернсова умешана и у спровођење стратегије напетости у БиХ, где је мета Република Српска. У поменутом излагању пред британским парламентом она се није бавила само оптужбама на рачун СПЦ на КиМ, већ је посветила значајно време и нападима на Српску и њеног председника Милорада Додика (за кога је рекла да се "уздржава" да га назива председником Републике Српске) позивајући на његову даљу изолацију, али и – што је кључно – размештање додатних НАТО трупа у БиХ, па и евентуалну замену мисије Еуфор са мисијом НАТО. Уз то, више пута је нагласила непоколебљиву подршку нелегалном и нелегитимном "високом представнику" за БиХ, Кристијану Шмиту. А сам Шмит се увелико бави по мир субверзивним активностима, попут најаве наметања закона о забрани "негирања геноцида", као и пројекта одузимања имовине и земљишта Републици Српској.
Није ништа ново да нам Британци раде о глави, али је увек добро добити додатне доказне материјале.
