Када он жели да постане боксерска шампионка

Само млада Италијанка Анђела Карини знала је какве је мисли, маштања или снове о олимпијским победама имала у глави док је махала заставом са палубе брода на Сени и гледала како на једном од мостова изнад ње лебди непоновљива "Тајна вечера 21. века".

Досадни традиционалисти са разних страна света били су огорчени јер је у том покушају уметника, несретно заљубљених у сопствену креативност, да модернизују Леонарда, некако понижена стара вера, а њени апостоли после две хиљаде година тишине налетели на пластичног хирурга или бар пи-ара спремног да мало ребрендира основни производ.

Није познато да ли је сваки модернизовани апостол те ноћи добио свој нови пол или нову веру, нити за коју су репрезентацију одлучили да наступају. Али тај дух нове, "фаст фуд тајне вечере", као да је прва срела Анђела Карини на свом првом мечу – није знала ни против кога се тачно бори, нити да ли су неки од новобрендираних апостола или апостолица изненада одлучили да промене олимпијски дух, али и неке од основних принципа савремене цивилизације.

Италијанска боксерка и вицешампионка Европе је после свега два ударца и 45 секунди, предала меч, клекла на под ринга и уз сузе викала и понављала да то није фер (Non e giusto, non e giusto..).

После проглашeња победника или победнице, није пружила руку особи непознатог пола. "Научила сам патити, али никада нисам примила такав ударац", рекла је кроз сузе италијанска боксерка. "Не знам је ли јој нос сломљен. Многи људи у Италији покушали су јој рећи, молим те, не иди, то је мушкарац, то је опасно за тебе," додао је њен тренер.

Када човек бије жену или када своју физичку надмоћ користи за злостављање, дубоко посвађана друштва и елите са Запада или Истока Европе слажу се да та особа заслужује озбиљну затворску казну и тешке санкције. Осим ако се то не деси на Олимпијади и у граду који симболизује највише домете европске цивилизације. Тамо би већ могао силеџија да добије златну медаљу и буде инспирација за модерно доба, у којем се руше те баријере полова којих, изгледа, још увек има само два и цивилизације чији се број растеже од расположења и потреба војних лобија. Тешко је и замислити колико се силеџија и битанги на планети земљи почетком августа спрема за неку свој, мали и бедни олимпијски турнир, који неће нико гледати.

Зато је и тих 45 секунди меча који није ни почео могло да буде историјски важно у схватању доброћудног тумора којег политичка коректност у себи носи. Ако у себи нема уграђене основне моралне арматуре која је цивилизацију коју познајемо и одржала. Свако има право да се изјашњава како се осећа и има слободу да мења таква осећања, али то не значи да би сутра, како је један читалац Н1 шаљиво написао, Мајк Тајсон могао да одлучи да се осећа као Мишел и да настави каријеру која му је била спутавана све док је био мушкарац.

У тој некој трагичној комедији забуне, Италијанка се брзо повукла из медијске борбе јер је схватила да би могла да буде осуђена за фашизам ако се буде превише распитивала о генима или хромозима. Ко год да је кренуо да ме туче, то је све било у складу са Кубертеном, а надам се да ће ми жене оног ко ме тукао помоћи да се опоравим, тако би могла да гласи порука без хромозома и гена али са пуно наде у будућност.

У неописивом скандалу, који обесмишљава све оно што чини олимпијски дух и сталну борбу за напредовање људских права, са посебном би пажњом требало анализирати којим су све вербалним, комуникационим акробацијама покушавали да спасу свету борбу за олимпијску родну равноправност од обичне срамоте. Алжирска боксерка је, дакле, на тестовима имала знатно више мушких хормона него што имају особе женског пола, није прошла генетску проверу полне припадности или није испунила уобичајене научне стандарде на основу којих би се могло потврдити да се њени хормони, гени, поклапају са оним које има женска особа.

Сва је прилика да није прошла на тесту о полној припадности, рекао је један од британских експерата високе позе и ниског морала. Нико се није усудио да каже сасвим једноставно – она је мушко.

То је чудно јер је Светска боксерска федерација прилично јасно прошле године забранила прошле године алжирској и тајванској боксерки Имане Калифи и Лин ју Тинг да се такмиче на Светског првенству у Њу Делхију јер имају xy хромозоме. И објаснила једноставно – јер су мушкарци. Али Међународни олимпијски комитет, који има лоше односе са боксерском федерацијом јер наводно тамо и даље има трагова руског утицаја, одлучио је да игнорише ту ситницу са хромозомима, чињеницама или лабораторијским истраживањима. Довољан је аргумент за кровну светску спортску организацију било то што им у пасошима пише да су жене.

"То је стварно злонамерно и неправедно... У њиховим пасошима пише да су жене и то је нама довољно", рекао је са дозом индигнације попртпарол МОК-а Марк Адамс.

"Једно гуглање од 45 секунди ће вам открити да је Иман интерсекс особа, а не мушкарац, одгајана је као женско а њен тата је био против тога да она као женско тренира бокс. Другу девојку нико није терао да одустане, кад нешто желиш не занима те ко је са друге стране, и не залазиш у приче које хромозоме неко има. Знала је да ће овим добити пажњу конзервативније Европе, а то је и успела. Сраман текст...", описује ренесансно обавештени читалац Н који зна све о геополитици, хромозомима,  боксу, медијским стратегијама, друштвеном стању у Алжиру, свести европске вицешампионке која је направила представу да би добила пажњу европских конзервативаца.

Срам да вас буде, поручује овај примерак који покрива све полове друштвеног ангажмана. "Да ју је намештао полако па нокаутирао у другој, не би нико правио проблем. Али остало је ту и мушког ега, није могао да поднесе идеју да га (биолошка) жена удари," објашњава други, стручнији читалац.

После излива скандала, врхунски стручњаци су се већ потрудили да минимализију лабораторијске доказе да је реч о "биолошком мушкарцу", растежући границе еластичности језика до трећег нокаута. У једном тексту,  који се појавио и нестао са београдских либералних медија као што је настао – без икаквог смисла, наводи се 12 разлога зашто је "алжирска боксерка" важна за светски спорт, женска права или демократију. Један од аргумената који се издваја по маштовитости је да је она непресушна инспирација за десетине хиљада девојака у Алжиру. То је сасвим могуће, али тако дирљиве и непоновљиве спортске приче које померају границе женске еманципације заслужују макар неку слику, видео о хиљадама девојака, у шорцевима и мајицама са боксерским рукавицама које се бију као прави мушкарци. "Ако она или он буду заиста мушко, биће већа победа за мене ако победим", рекла је следећа ривалка алжирске шампионке или шампиона, мађарска боксерка Ана Хамфорд.

Кроз тај тунел од истраживања генетике, политичке коректности, борбе за женска права или спортски дух, прошла је већ протеклих година велика атлетска шампионка Кастер Семења коју су читаву деценију оптуживали да има вишак мушких хормона због чега је и прилично лако побеђила колегинице. После сваке титуле, Кастер Семења није имала времена да говори да је она шампионка. Већ да је женско.

На крају те непријатне приче и дугих спорова, Светска атлетска федерација наложила је Семењи да узима терапију којом би се смањио ниво тестостерона ако жели да се такмичи. Семења се није појавила на Олимпијади, иако јој ниједна комисија утврдила да је мушког пола, осим да има повишен ниво тестостерона.

Дан након што је избио скандал о мушкарцу којем је дозвољено да удара на жену пред стотинама милиона очију, у две  глобалне западне медијске мреже Си-Ен-Ен и Би-Би-Си настао је ужасан проблем – Ер Кореа укинула је служење нудлама у економској класи, али не и бизнис класи што је отворило питање неједнакости међи грађанима. Како ће та драма са нудлама завршити никада нећемо сазнати, али сва је прилика да ће Олимпијске игре од Париза имати сасвим нове контуре  јер ће се на њима учестовати на основу питања како се осећате, а не шта заиста јесте.

"Да ли нека слика могла да сумира наш нови покрет за права мушкараца? Осмех мушкарца који зна да га штити мизогини спортски естаблишмент који ужива у невољи жене коју је управо ударио шаком  у главу и чији је животну амбицију управо разбио," написала је ауторка Хари Потера, Џоана Кетлинг Ролинг, али као да није знала да историја женског бокса делује као огромна пародија на борбу за права жена.

Прве појаве мечева очајних, сиромашних жена које су се тукле пред пијаним гостима како би некако прехраниле себе или децу, дешавале су се још у 18. веку у Енглеској, али су биле забрањиване а организатори кажњавани. 

 Када је пре сто година покушано да се организује изложбени меч извесних "спортискиња", Ени Њутон и Маџ Бејкер, градоначелник Хакнија рекао је да је покушај одржавања тог меча само "задовољење сензуалних потреба гомиле вулгарних мушкараца, док је министар унутрашњих послова сер Вилијам Џонсон рекао да законодавац или парламент никада није могао ни да замисли да би се таква срамотна ствар могла бити организована у овој земљи".

Али се управо у тој земљи, као плод дуге борбе за женска права, на Олимпијади у Лондону 2014. враћа се женски бокс. Свако ко би устврдио да се у бокс мечевима жена, које уз кокице посматрају залудни мушкарци, крше баш сва женска права, могао би да доживи хајку боркиња за женска права.

Али то је све трајало док се нису појавили мушки боксери који под рефлекторима и пред милионима гледалаца бију слабији пол јер су само неког слагали да се они осећају као жене.  

 Најлепшу причу о женама у боксу испричао је пре неколико година легендарни кошаркашки тренер Душан Дуда Ивковић. Он је са великим поштовањем причао о најјачем момку из чубурског краја који је имао надимак који као да је побегао из књига Драгослава Михајловића – Аца Ђаво. Био је талентован за бокс, све спортове, био ужасно јак и млађе момке из свог краја пуштао да гледају филмове или уђу у прве дискотеке у граду где је водио обезбеђење. Пошто је читав чубурски или крсташки крај ломио главу да ли би Аца Ђаво био јачи од боксерског шампиона из краја, извесног Зеке, организован је приватни меч који је читав Врачар чекао.

Меч је, међутим, прекинут у првој рунди, када се мајка Аце Ђавола попела на импровизовани ринг и повела га кући.