Избори у Вегасу

Двее највеће америчке земље имале су важне изборе у протеклих десет дана. У највећој земљи Јужне Америке, Бразилу, гледали смо невероватне сцене како бирачке комисије на чамцима обилазе племена у прашумама Амазоније како би им омогућили право гласа.

Левичарски кандидат који је из затвора ушао у кампању, Ињацио Лула да Силва, борио се против Болсонара, десничара и лидера олигархије која га је послала у затвор. У САД, доказано највећем извознику демократије на свету, видели смо најмодерније технике гласања, чудесне машине које проверавају валидност гласова који су стигли до бирачких места преко интернета, поште и које бираче могу да позову да исправе листиће ако им гласови преко интернета нису били исправни.

Експерти са Си-Ен-Ена и других медија покушавали су да сакрију понос што САД опет померају границе демократије и слободе. Чак су са осмехом победника објашњавали да гласачи могу да гласају неколико недеља пре избора, иако постоји извесна могућност да у демократији бирачи можда промене мишљење током кампање. Није јасно зашто би се у самим кампањама потрошиле милијарде долара ако бирачи могу да гласају и пре него што виде билборде, спотове, а можда и чују програме кандидата за сенаторе, конгресмене или гувернере.

Бајденова најбржа честитка

Онда су се у две огромне земље, које не раздваја само Панамски канал и много шира историјска провалија, догодиле две изборне ноћи. У Бразилу, земљи у којој је дуго владала војна хунта уз подршку демократских обавештајних служби, непуна четири сата после завршетка избора, на којима је гласало више од 150 милиона људи, власти су саопштиле да је најпопуларнији лидер и доскорашњи затвореник Лула освојио 50,9 одсто гласова, да би се нешто касније обратио нацији као будући председник. А у студијима Си-Ен-Ена и других националних тв мрежа се историјска изборна ноћ претворила у изборну недељу.

Америчком председнику Бајдену је било потребно мање времена да честита изборну победу Лули, него кандидатима његове Демократске странке у чијим је кампањама и лично учествовао, јер су се гласови преко мејла бројали неколико дана дуже него оних који су стизали из Амазоније.

Истини за вољу, Болсонаро јесте био фронтомен покрета који је рушио Лулину наследницу Дилму Русеф уз дискретну подршку америчких извозника демократије и увоза бразилске нафте, али је изгубио ту наклоност када је изразио чуђење над изборима у којима је Бајден после неколико дана бројања гласова победио Трампа, а није му нимало помогло што није ни размишљао да уводи санкције Русији.

Нека невероватна историјска иронија догодила се са чувеном "жутом патком" која је била симбол успона Болсонаровог покрета, а онда постала један од симбола еколошких протеста у Београду, иако је Болсонаро са уништавањем амазонских шума постао планетарни симбол угрожавања екологије.

Ако смо већ хиљаду пута чули фразу о изборима као празнику демократије, зашто би онда тај празник трајао само један дан као у неким сиромашнијим земљама од САД, попут Француске у којој од Де Гола до данас постоји традиција да се тачно у осам сати увече саопште изборне пројекције, а да се у наредних пар сати грађанима обрате и победници и побеђени.

Ново медијско чудо - бројање гласова

Зашто то не би трајало бар недељу дана, као у САД, посебно када имате најбољи систем за гласање и најбољи низ софтвера за бројање?

Било је лепо посматрати читаву галерију врхунских изборних експерата и истраживача јавног мнења који су се мењали током изборне ноћи, и свих наредних изборних ноћи. Сваки новинар на свету имао је шта да научи, а посебно лекцију како саопштавањем хиљада тачних али небитних информација избећи да кажете својим гледаоцима само две основне информације – ко је победио и зашто пребројавање гласова траје дуже него у најнеразвијеним земљама на свету.

Експерти су додиром прста на огромном екрану показивали резултате на местима, које је само Вим Вендерс описао у филму Париз, Тексас, упоређивали их са резултатима са прошлих избора, објашњавали ко у њима живи - радници, земљорадници, противници абортуса, заговорници ношења оружја, као и чији гласови још нису обрађени.

То ново медијско чудо, према којем се хиљадама неспорних цифара сакрива само једна суштинска лаж, можда ће се једног дана изучавати на катедрама за новинарство.

Мада је вероватније да ће се та борба дубоке државе и танке демократије наставити све док експерти на магичној изборној табли почну да разматрају да избори у САД зависе од Аризоне а они опет зависе од резултата у округу Марикопа о којима нећемо ништа знати док се породице Фернандез и Лопез не врате са породичног весеља у Мексику.

Или, можда, када из бројних земаља са једне или друге хемисфере почну да стижу прилично једноставна питања - како то ваше амбасаде већ у поноћ у свакој несавезничкој земљи примете изборне крађе, а код куће недељу дана утврђујете гласове.

Познато бројање гласова у Марикопи

Овај Марикопа округ постао је познат када је на прошлим изборима Бајден управо после вишедневног бројања и проглашења победе у њему и Аризони постао председник. Зато се и на овим изборима као један од главних најавних кајрона на Си-Ен-Ену из дана у дана најављивао долазак нових гласова из Марикопе, јер је републиканска кандидаткиња за гувернерку, Кери Лејк, позната као Трампова присталица и по оспоравању изборног процеса.

А оспоравати изборни процес или постављати бласфемична питања зашто вам је потребно толико времена да утврдите резултате јесте удар на темеље америчке државе.

Кери Лејк је већ обећала демократским медијима и супарницима да ће им бити "права ноћна мора", али су званичници Аризоне са индигнацијом одбацили њене тужбе јер чланови изборних комисија раде у сменама које трају и по 16 сати.

Није јасно да ли то значи да би бројање гласова трајало две недеље ако би чланови комисија радили законски прописано радно време или су можда радили 132 сати дневно када су утврђивали резулате Обаме, Буша или Клинтона.

Као у неком холивудском филму, председник комисије који са индигнацијом одбацује сумње у најнапреднији процес на свету зове се Бил Гејтс. А није власник Мајкрософта.

Није прошло ни пет дана од историјских избора, а демократе су прогласиле да су освојиле већину у Сенату, док ће на коначне резултате избора за Конгрес бити потребно још мало времена. Одлука о већини у Сенату пала је у Лас Вегасу.