У фокусу истраживања Глена Дизена, професора на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредника часописа "Раша ин глобал аферс", већ неко време налази се "Велика Евроазија", као руски политички, економски и конзервативни пројекат.
Дизен је изнимка међу европским геополитичким аналитичарима по томе што говори истину о крају западне доминације над светом. САД сада очајнички покушавају да одрже своју униполарну хегемонију – отуда рат са Русијом и надолазећи рат са Кином.
Из америчког империјалистичког сна не може се искључити ни избијање великог регионалног рат на Блиском истоку и у Западној Азији.
Напад на Југославију 1999. и признање независности Косова 2008. године постали су кључни догађаји новије историје, за које се тврдило да су легитимни, иако је тиме погажено међународно право, сматра професор Дизен.
Санкције, које је Запад (САД) прогласио против Русије, очигледно не функционишу. Руска економија није пропала. На изненађење многих на Западу, она се показала много отпорнијом. Зашто?
Русија може да се удаљи од Европе, али Европа не може да се удаљи од Русије. Русија је раније следила свој стратешки циљ "Велике Европе": инклузивну европску безбедносну архитектуру, према визији "заједничког европског дома" Михаила Горбачова.
Али, Запад је подржао државни удар у Украјини 2014. године а Русији је постало јасно да се Украјина, уместо да буде мост сарадње, претвара у бастион против Русије.
Русија је тада заменила "Велику Европу" пројектом "Велике Евроазије" и почела да диверзификује своје везе у области технологија, енергетике, пољопривреде, индустрије, физичких транспортних коридора (железница, путеви, луке), развојних банака, робних берзи, платних система, као и да користи националне валуте у међународној размени уместо долара.
Велики део овога се сада организује у формату БРИКС-плус. Русија је одабрала будућност са глобалном већином како би постала што је мање могуће зависна од Запада.
Изгледа да Русија може да ратује, не само против Украјине, већ против целог Запада. Колико дуго је Русија то у стању?
Веома је тешко одговорити на ово питање. Руска индустријска моћ је огромна. Њена економија непрекидно расте.
Москва сматра да су проширење НАТО-а на Украјину и рат Запада против Русије значе егзистенцијалну претњу по Русију. Уосталом, она увек има опцију да ескалира сукоб, укључујући и нуклеарну опцију, уколико се њена економија суочи са проблемима, или ако се НАТО још дубље укључи у сукоб у Украјини како би преокренуо ток на бојном пољу.
САД се данас (као и у прошлости) представљају као сила која следи своју "цивилизаторску мисију". Овога пута, то је "борба демократија против аутократија" (против Путина, Си Ђинпинга, Ким Џонг Уна, итд.) САД су, у њиховом тумачењу, "шампион и бранилац универзалних вредности". Да ли је то истина?
Постоје многе велике вредности за које се може рећи да су универзалне, али проглашавањем вредности за универзалне легитимише се ограничавање суверенитета других држава. Слично као што је "цивилизацијска мисија" дала право колонијалним силама да шире "цивилизацију" међу "варварима", тако САД данас шире либералну демократију у "ауторитарним државама".
Борба либералне демократије против аутократија је само замена тезе о борби добра против зла. У ствари, то је радикално упрошћавање и искривљавање веома сложених сукоба у свету.
Такође, иако се ове вредности злоупотребљавају за интересе моћи, ми можемо да истовремено посматрамо пад тих вредности у САД.
Демократија и људска права су се сматрали вредностима мира, који ограничавају легитимитет у употреби силе. Сада се ови принципи користе у супротном циљу: како би се омогућила употреба силе.
Азија постаје, или је већ постала, нови економски центар света.
Азија је већ постала нови економски центар света. САД не могу да се такмиче са Кином, због чега се њихови покушаји да економски конкуришу Кини све више милитаризују.
Шта бисте саветовали Србији и њеном руководству? Да ли да уђе, на пример, у БРИКС, да се окрене Западу, или да настави да "седи на две столице"? Турска, која је чланица НАТО-а, поднела је захтев за улазак у БРИКС.
БРИКС и НАТО су две веома различите организације. НАТО је војна алијанса, у којој поједине државе сарађују како би стекле колективну предност у односу на треће земље. Северноатлантској алијанси је неопходно одржавање сукоба ради унутрашње солидарности. САД деле свет на зависне и послушне савезнике, и на њихове противнике.
БРИКС није савез, јер га чине (и) конкурентске државе, као што су Кина и Индија, Саудијска Арабија и Иран, Египат или Етиопија. Циљ ове организације је економско повезивање ради мирног решавања политичких спорова. Нико озбиљан не верује да би БРИКС могао да се користи као савез за напад на САД, јер ова организација тежи миру са другим државама чланицама и није усмерена против држава које нису његове чланице.
Србија треба да диверзификује своју економску повезаност са САД, ЕУ, Русијом, Кином и остатком света. Ако нека држава или група земаља затражи од Србије да ограничи сарадњу на један ексклузивни блок, Србија ће постати економски зависна и политички подређена.
Свет би требало да ради на томе да економија постане извор мира, а не разлог за непријатељстава. БРИКС је много способнији да оствари тај циљ, јер не ограничава Србију у трговини са Западом.
Како видите будућност своје земље, Норвешке, која тренутно води наглашено антируску политику?
Норвешка би требало да размисли о томе како смо доспели у ову конфузију. Одлука да се изгради постхладноратовска европска безбедносна архитектура, заснована на поновној подели Европе и постепеном померању ових милитаризованих линија поделе што ближе руским границама је екстремни поглед на овај сукоб. Није у нашем интересу да од Русије правимо непријатеља, а није ни у интересу Европе.
Али, у Норвешкој има мало воље да размислимо о сопственој улози у стварању ове катастрофе. Овај сукоб се представља као сукоб добра и зла. Сада настојимо да убедимо себе како несебично "помажемо" Украјину. Међутим, када поверујете да је неки сукоб борба добра и зла, мир може да наступи искључиво као резултат победе над непријатељем. Да цитирам нашег бившег премијера и садашњег генералног секретара НАТО-а: "Оружје је пут ка миру."