Леонид Савин за РТ Балкан: Циљеви СВО се остварују, Запад је схватио поруку Москве

Леонид Савин је истакнути руски геополитичар, који припада школи "новог евроазијства". Савин је и главни аналитичар Института "Цариград" и главни уредник сајта "Геополитика", као и аутор многих књига, од којих су неке преведене и на српски, а специјално за РТ Балкан је говорио о најважнијим темама у Русији и свету.

Циљеви Специјалне војне операције Русије у Украјини се остварују, каже Савин; снаге лојалне Кијеву су под снажним притиском, а Запад је, са ракетом "орешник", добио важну поруку: све европске престонице могу постати мета руских снага.  

Читав свет се, сматра руски геополитичар, налази у дубоком превирању. Многи очекују суштинске промене од новоизабраног америчког председника Доналда Трампа, али постоје далеко важније вести, које долазе из Западне Азије, афричког Сахела или Индије. А ту је и БРИКС, међународна организација, која наступа све самосвесније и постепено уводи нови светски поредак, без доминације Запада и САД.

Путин не блефира. Порука упућена Западу, након употребе ракета "орешник" 21. новембра, могла би се превести као "колективна безбедност или уништење". Хоће ли се Запад, односно Вашингтон, поново оглушити о ово упозорење? Има ли неко на Западу ко ово може да чује?

Мислим да је већина западних политичара довољно глупа и да су у исто време кукавице. Украјина није део НАТО и ЕУ, тако да се сви ратни хушкачи, посебно они из Француске и Британије, осећају сигурно, као у рају. Они верују да Русија неће напасти њихове територије. Њих није брига за Украјину и Украјинце. Тако да ће наставити да обезбеђују системе наоружања режиму Зеленског.

У сваком случају, "орешник" је био јасна порука да Русија може да погоди било коју европску престоницу. Не постоји противракетни систем који може то да спречи. А коначно, постоји и нуклеарна опција...

Како оцењујете досадашња достигнућа Специјалне војне операције у Украјини?

Још нису постигнути коначни циљеви, попут демилитаризације и денацификације. Али, то је у току. Територије прелазе под руску контролу. Одбрамбени систем украјинске стране је под огромним притиском, а многи његови елементи су већ уништени.

Леонид Савин: Шта је Путин поручио Западу

Сада је главни проблем снабдевање западним оружјем. У глобалном контексту, ова операција је прави посреднички (прокси) рат између Русије и НАТО-а.

То није једини проблем Запада/Вашингтона. У току је и веома крвави рат Израела против Палестинаца у Појасу Газе, прави геноцид над Палестинцима, као и агресија на јужни Либан. Како процењујете отпор Хамаса и Хезболаха? Може ли Израел да их порази?

Историјски, Израел je везан са САД. Деценијама између САД и Израела постоје односи заштитника и клијента. Видимо да су САД наметнуле вето у Савету безбедности УН на предлог других чланица да се заустави израелска агресија. Дакле, Израел представља Запад у региону Блиског истока.

Али, овај бескрајни сукоб не може се решити на западни начин, јер арапске и муслиманске земље снажно подржавају Палестину. Неке владе су потписале Абрахамске споразуме, али њихово становништво је против Израела. То је разлог зашто ће Хамас, Хезболах и други актери осовине отпора успети да преживе. Упркос разликама – Хамас је повезан са Муслиманском браћом, који су сунити, док је Хезболах је повезан са Ираном, који су шиити – сви они имају истог непријатеља, а то је Израел.

 Шта очекујете од новоизабраног председника САД Доналда Трампа? Ко је заиста Трамп? Да ли ће он прекинути америчке "бескрајне ратове", или ће отпочети нове?

Веома сам резервисан према оптимистичким очекивањима од Трампа. Треба да упамтимо да је у време његовог првог мандата Украјина добила америчко напредно оружје, попут противтенковских пројектила "џавелин". Сада је ситуација другачија, али, Трамп не доноси одлуке у САД. Постоје снажни лобији у САД, попут финансијског, итд. Он треба да се понаша као пословни човек и да обезбеди профит за САД.

Ипак, Трамп је непредвидљив. Током његовог првог мандата нисмо видели стварне покушаје да заустави сукобе и повуче америчке снаге из Авганистана, Сирије и Ирака. Једини добар знак је то што је критичан према европским чланицама НАТО-а, што уноси нову дозу напетости у евроатлантске односе.

Свет постаје мултиполаран, или је већ постао. Да ли сматрате да је Индија постала пунопоравни геополитички пол?

Да, Индија већ игра улогу независног пола, са сопственом стратешком културом. Такође, Индија је пол и у смислу нуклеарне мултиполарности, са суседним нуклеарним силама попут Кине и Пакистана.

Наш избор

Руско-индијско партнерство: Москва и Њу Делхи јачају сарадњу, упркос невиђеним притисцима Запада

Сада је Њу Делхи веома активан и, истовремено, Модијева влада одбија западну агенду. И даље се одвијају неки послови Њу Делхија са западним земљама, али Индија, у сваком случају, има своје интересе и врло специфичне вредности.

 Шта се данас дешава у Африци, посебно у Сахелу?

Африка је веома велики континент, са више од 50 земаља. У једном делу Африке видимо одређене промене. Централна Африка и Сахелска осовина представљају снажне антиколонијалне и антизападне покрете.

Централноафричка Република и Мали примају помоћ Русије. Сахелски савез –Буркина Фасо, Мали и Нигер – заједнички покушавају за ојачају суверенитет. И нови лидер Сенегала је показује да се ствари мењају. Такође, три земље региона – Јужна Африка, Египат и Етиопија – сада су чланице БРИКС-а, што је веома важно за развој новог светског поретка. Ове три земље су у веома добрим односима са Русијом.

Африка је, у геополитичком смислу, део "Светског острва", заједно са Евроазијом. Јужни "Хартленд" је осовина Сахела. То објашњава зашто Запад покушава да контролише регион Африке.

БРИКС је једно од лица мултиполарног света у настајању. Како оцењујете успехе ове организације, попут процеса дедоларизације? У чему је БРИКС до сада успео, а у чему није? По први пут БРИКС се, као реална алтернатива немачкој улози америчког вазала, помиње и у Немачкој (Сара Вагенкнехт, Алтернатива за Немачку).

Тачно, то је једна димензија, али веома значајна, јер све више држава жели да се придружи овом неформалном клубу. Оно што је веома важно: у БРИКС-у не постоји никакав статут, већ процес одлучивања, на основу узајамног поштовања. Већина плаћања између чланица БРИКС-а данас се одвија у националним валутама.

БРИКС настоји да развије нови систем плаћања, који ће бити независан од западне доминације, од америчког долара и СВИФТ-а. Када то буде урађено, моћи ћемо да кажемо да је ера Бретон Вудса завршена. Уосталом, Саудијска Арабија није продужила споразум са САД о продаји нафте за америчке доларе.